Свакодневно су били изложени могућности да се заразе због великог броја контаката с муштеријама за касом, али су опасности од вируса били изложени и иза касе и у магацинима при пријему и истовару робе. COVID-19 је заправо показао да је трговина, као услужна грана привреде, добро организована и да у време ванредних мера може да се брзо прилагоди навонасталој ситуацији јер је у ланцу од произвођача до купаца све функционисало како треба.
Ипак, у Унији послодаваца Србије мисле да домаћа трговина може бити и боља, па је тако током ванредног стања основан Сектор за трговину, у намери да представници трговина још унапреде ту делатност путем креирања законских и пратећих прописа, и да с другим друштвеним и државним институцијама активно учествује у даљем развоју тржишта наше земље, привредних токова и повећању животног стандарда грађана.
– Код нас послује девет великих националних трговинских система, имамо чак 32.000 трговинска предузећа и 3.000 малопродајних радњи – каже за „Дневник” председник новооснованог Сектора трговине Душко Марјановић. – Од тога је највећи број такозваних традиционалних трговина, чији је продајни простор мањи од 200 квадратних метара, док око три процента чине највећи трговински ланци с продајним простором већим од 2.000 квадрата.
Он наводи да трговински сектор запошљава око 350.000 радника, што је 20 одсто од укупног броја запослених у привреди.
– Трговина учествује у укупном БДП-у с око 12 процената, у броју предузећа с око 26 процената и укупном приходу око 38 процената, што су више него довољни разлози да се при Унији послодаваца Србије окупе и предузетници из трговине и, удружени у Сектор трговине, утичи и допринесу развоју трговине као најважнијег чиниоца у изградњи тржишне привреде – нагласио је Марјановић. – Желимо да Сектор трговине буде место где ће послодавци моћи да доприносу што бољем пословном амбијенту, односно стварању услова за даљи развој трговине. Основани смо током ванредног стања и тренутно имамо око 50 чланица.
Марјановић каже да је план стварање снажног, динамичног и модерног сектора па се зато свакодневно ради на представљању Уније послодаваца Србије и Сектора трговине што већем броју послодаваца широм Србије.
– На тај начин желимо да створимо потенцијал знања, искустава и вештина неопходан за интегралну подршку у праћењу и анализи свих привредних кретања, као и стварању услова за успешно и профитабилно пословање у Србији – наводи он.
– Током ванредног стања правна и физичка лица отворила су нових 2.258 трговинских предузећа. Такође, број запослених на неодређено време повећан је за 13.669, док је смањен број запослених на одређено време за 20.917, што значи да тим радницима током ванредног стања није продужаван уговор о раду – казао је Душко Марјановић. – Трговине које су пословање прилагодиле новим околностима успеле су да остваре одређену добит, посебно оне које су проширили продајни асортиман артиклима који су највише тражени током ванредног стања. Неке компаније су увеле онлајн доставе за грађане сваког дана до 22 часа. На тај начин, компаније су упослиле постојеће капацитете, добиле и нове купце, али и оствариле додатне приходе. Иначе, тај канал „даљинске продаје” путем онлајн сервиса је показује тренд раста и све више одговара потрошачима.
Марјановић истиче да је и трговина осетила то што нису радили кафићи, ресторани, хотели и што нема туриста.
– Затварање угоститељских објеката је моментално и потпуно зауставило посао трговаца. Нисмо имали више кога да снабдевамо, заустављена је продаја робе, није било могућности да се наплати већ испоручена … Додуше, малопродаја је радила скраћено радно време и било је промета, који је чак у неким радњама био и већи у односу на време пре ванредног стања. Разлог за то је била значајно већа потрошња грађана, који су, уместо уобичајених куповина, стварали велике кућне залихе основних намирница, као и средстава за дезинфекцију и заштиту од коронавируса.
З. Делић
