Очување нивоа страних директних инвестиција ће бити могуће због улагања у прерађивачку индустрију, оцењено је данас у Београду на представљању редовног економског извештаја Светске банке за регион Западног Балкана, под називом "Растуће неизвесности".
Менаџер за макроекономску политику за Европу Светске банке Галина Андронова Винселет поручила је да је изузетно важно да Србија, у условима највећег успоравања светске економије од светске економске кризе, очува конкурентност своје привреде и да брине о резервама створеним током финансијске консолидације.
Повећање плата могло би да утиче на мању конкурентност, оценила је она и додала да је извоз један од највиших приоритета Србије и да би држава морала да га заштити.Виши економиста Светске банке у Београду Лазар Шестовић сматра да је због многих страних инвестиција у прерађивачки сектор, Србија конкурента и да би требало учинити све, да у ситуацији растућих глобалних неизвесности и успоравања европских економија, конкурентност наше привреде не угрозимо.
Успоравање привреде Немачке, у којој опада производњу аутомобила и машина, као и у другим европским земљама које имају ауто-индустрију, може се одразити на наш прерађивачки сектор који је у ланцу снабдевања, упозорио је он.Шестовић је навео да је у Србији дошло до повећања потрошње пре ребаланса буџета, те да "додатни ефекат са ребалансом није био неопходан, поготово у ситуацији надолазећих ризика", и да је "можда било боље сачекати и контролисати раст плата, држати га на нивоу номиналног раста БДП-а".
Према његовим речима, остаје да се види колико ће на конкурентност привреде утицати повећање плата у јавном сектору, као и утицај тог повећања на плате у приватном сектору.Он је подсетио да су глобални ризици велики јер се стално врше ревизије и спуштају пројекције раста, "а тек треба да уследи ефекат Брегзита и пун ефекат примене царинских стопа између Америке и Кине".
"Ово је рани сигнал и додатни позив држави, превасходно Министарству финансија да води рачуна о томе шта се дешава са фискалном политиком. Ми смо остварили јако добре ефекте са фискалном консолидацијом, међутим сада би требало да видимо како да задржимо бенефите", истакао је Шестовић.
Како је додао требало би да будемо спремни и да имамо одређене резерве за случај да се ситуација глобално погорша.Из Светске банке констатују да, иако постоји значајан одлив радне снаге кроз миграције ка ЕУ, у Србији је забележена рекордно ниска стопа незапослености од 10 процената у досадашјем току ове године, при чему у односу на исти период 2018. године има 20.000 више запослених.
Такође је оцењено да у Србији постоји проблем растућег спољног дефицита, који ће према проценама Светске банке наставити да расте и у 2020. години, али то не виде нако неки значајнији ризик."Дефицит је до сада релативно лако финансиран јер је укупан прилив страних директних инвестиција био доста велики, а девизне резерве НБС су стално расле, и сада су на историјски високом нивоу око 13 милијарди евра - и то обезбеђује увоз од око шест месеци, тако да у том смислу не постоји неки значајнији ризик", рекао је Шестовић.
Коментаришући чињеницу да ће Србија након вишегодишњег буџетског суфицита након ребаланса буџета имати благи дефицит, он је нагласио да "и даље говоримо о малом износу, који, дакле, није нешто што је алармантно".Светска банка је за ову годину пројектовала раст БДП-а Србије на 3,3 процента, за нареду на 3,9 процената, а за 2021. предвиђа стопу раста од 4,0 одсто.
Шестовцих је мишљења да су ове пројекције "отприлике у складу са потенцијалом српске економије".
