Просечна старост грађана Србије која су у Србији лане променила место пребивалишта је 34,2 године, а највише их се доселило у регион Београда и Војводину.
У Србији се у 2018.године највише особа селило из једне у другу општину или град унутар исте области– 39,1 одсто, а најмање из једног у друго насеље у оквиру исте општине– 23,6 одсто. Од укупно 25 области у Србији највећи број миграторних кретања остварен је на територији Београдске области– 50.982 лица– што је 41,8 одсто. Београдска, Јужнобачка, Севернобачка и Нишавска област су лане остварили позитиван унутрашњи миграциони салдо, док је у 21 области он негативан.
Посматрано на нивоу општина или градова тек у 41 лане је забележен позитиван миграциони салдо, док је у осталих 128 он негативан, што значи да се становништво сели у развијеније делове Србије. Са становишта економске активности 58 одсто миграната су издржавана лица, 34 процента њих су активна лица, док је удео лица са личним приходима осам процената.
За четири године, од 2014. до 2018. Војводина бележи и позитивне и негативне вредности миграционог салда. Највећа позитивна вредност миграционог салда у Војводини забележена је 2017.године и износила је 670, а највећа негативна вреднсот била је 2014.године и износила је минус 419. Лане је, показују подаци РЗС, у Војводину досељено 27.772, а из ње се одселило 27.464 грађана. Миграциони салдо прошле године у Војводини био је 308, јер толика је разлика између оних који су отишли и оних који су дошли на ове просторе.
Од седам војвођанских области лане је највише лица досељено у Јужнобачку – 11.666. Међутим, из ове области је прошле године и највише одсељених– 10.020, па је миграциони салдо 1.646 лица. Поред ове, једино у Севернобачкој области је лане било више досељавања него одсељавања. Наиме, лане се у ову област доселило 2.507, а из ње одселило 2.388 лица, па је миграциони салдо 119.
У протеклих пет година највећи број становништва пристигао је у Београд. Београдски регион, показују подаци РСЗ, годишње има око 7.000 лица више, што доприноси расту броја становника овог региона. Највише становника у протеклих пет година отишло је из јужне и источне Србије - просечно годишње око 3.000 лица, што знатно утиче на смањење становника овог региона.
У преосталих пет војвођанских области миграциони салдо је негативан, јер се више лица одселило него што се доселило. Тако је лане у Западнобачку област дошло 1.996, а одселило се 2.470 лица, у Јужнобатску област пристигло је 3.473, а иселило 3.693 лица. У Севернобанатској области лане је дошло 1.679, а отишло 1.874 лица, док је у Средњобанатској стигло 2.102, а отишло 2.545 лица. Сремска област лане је имала 4.349 досељавања и 4.474 исељавања, па је миграциони салдо минус 125.
Љ. Малешевић
