Табаковић је, у обраћању поводом презентације мајског извештаја о инфлацији, истакла да је привреда Србије достигла преткризни ниво већ у првом тромесечју 2021, један квартал раније него што се очекивало.
Подсетила је да је, према подацима Републичког завода за статистику, међугодишњи раст БДП-а у првом тромесечју износио је 1,2 одсто, док је на кварталном нивоу, десезонирано посматрано, према процени централне банке, БДП повећан за 2,5 посто.
"Овакав резултат је бољи од првобитних очекивања, а томе је велики допринос дала појачана активност у грађевинарству. Такође, одлични резултати остварени су и у индустрији, извозу и делу услужних сектора, упркос новом таласу пандемије", навела је Табаковић.
На основу бржег опоравка у првом тромесечју од очекиваног, већих планираних капиталних инвестиција државе и донетог трећег пакета фискалних мера, НБС процењује да ће раст БДП-а износити 6,0 посто, што је изнад претходних пројекција централне банке.
"Уколико Србија настави са одличним резултатима у реализацији инфраструктурних пројеката и у привлачењу страних директних инвестиција, створиће се могућност да стопа раста буде и већа од садашње пројекције од 6,0 процената, чему у прилог може ићи и даљи успешан ток процеса вакцинације, као и опоравак у услужним делатностима", истиче Табаковић.
Према њеним речима, у 2020. години је, упркос пандемији, прилив страних директних инвестиција достигао 3,0 милијарде евра и, као и претходних година, претежно је био усмерен у извозне секторе, а добар темпо прилива СДИ настављен је и у овој години.
Гувернер НБС, као важан податак, наводи да је у 2020. повећана добит привреде на 433,6 милијарди динара, при чему подаци о структури прихода и расхода указују на то да су томе у великој мери допринеле мере Владе и НБС, тј. већи приходи по основу субвенција и смањени расходи по основу трошкова камата.
Захваљујући очувању постојећих и отварању нових извозних капацитета у прерађивачкој индустрији и пољопривреди, Србија је, напомиње, спремно дочекала опоравак екстерне тражње и у првом тромесечју остварила раст робног извоза од чак 16,6 посто међугодишње, а притом је забележила први пут суфицит на текучем рачуну платног биланса од близу 160 милиона евра.
То је, додаје Табаковић, за чак око милијарду и 100 милиона евра бољи резултат у односу на прво тромесечје 2020 године.
"Уз бруто прилив страних директних инвестиција, који је у првом тромесечју износио 960 милиона евра, као и нето прилив по основу портфолио инвестиција у сличном износу, девизне резерве земље порасле су на 14,3 милијарде евра, чиме је додатно ојачана отпорност на екстерне ризике", предочава гувернер НБС.
Наглашава да је Србија очувала и свој кредитни рејтинг на корак до инвестиционог и успешно емитовала еврообвезнице по рекордно ниским каматним стопама, које су пре свега употребљене за превремену отплату раније емитованог скупог дуга, али и за адекватну фискалну подршку привреди у борби с пандемијом.
Рејтинг агенције и друге међународне финансијске институције су, додаје Табаковић, уверене у одрживост српских јавних финансија, а повећање фискалног дефицита и јавног дуга у условима пандемије виде као привремено и оправдано.
Према њеним речима, повећање учешћа јавног дуга у БДП-у Србије током 2020. године било једно од најмањих у Европи, чему је допринео повољнији исход у погледу привредног раста, као и нижи трошкови његовог сервисирања.
Јавни дуг опште државе је, напомиње Табаковић, током 2020. повећан за свега 5,4 процентна поена БДП-а, што је, каже, вишеструко мање од већине европских земаља, у којима је раст удела јавног дуга износио и преко 15, а у некима и преко 20 процентних поена.
"Иако ће ове године јавни дуг бити привремено повећан, ценимо да ће остати испод мастришког критеријума од 60 посто БДП-а, као и да ће већ од следеће године бити на силазној путањи, што су оцене и домаћих, али и међународних финансијских институција", рекла је гувернер.
Табаковић је поновила и овом приликом да је за успешно хватање Србије у коштац са корона кризом заслужно одговорно вођење економске политике у претходном периоду и координисане и правовремене мере НБС и Владе Србије, чиме је економска штета током пандемије сведена на минимум.
На тај начин смо, каже, пад БДП-а у 2020. свели на свега 1,0 посто, "а његов преткризни ниво успели да достигнемо већ у првом тромесечју ове године - једно тромесечје раније него што смо очекивали".
Као важне факторе који су то омогућили наводи очување макроекономске и финансијске стабилности, у чијој основи је релативна стабилност девизног курса, захваљујући којима је спречен већи пад пословног и потрошачког поверења током првог таласа пандемије, и обезбеђено очување поверења на високом нивоу у каснијем периоду.
"То је допринело да преткризни ниво индустријске производње и извоза достигнемо још у трећем тромесечју претходне године, након чега смо били прилично сигурни да ће Србија бити једна од ретких земаља које ће успети да заиста остваре економски опоравак у облику латиничног слова ''В''”, закључила је гувернер НБС Јоргованка Табаковић.
