Табаковић је истакла и да се, према садашњим проценама, очекује да ћемо следеће године имати снажан опоравак привреде и забележити раст БДП од око шест процената.
Гувернер је на седници скупштинског Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава навела, казала да је Народна банка Србије у протеклом периоду оправдала то што се зове народном, јер је својим мерама јачала отпорност српске економије, очувала ценовну и финансијску стабилност земље.
Говорећи о кретањима у 2019. години, она је рекла да су ту годину обележили велики успеси економије.
"Стопа раста је била две године узастопно од преко четити одсто и одржана је стабилност на свим пољима. Баш када је пред нама био период када смо могли да убрзамо раст, десила се пандемија и криза без преседана али смо изазову одговорили на прави начин", навела је гувернерка.
Додала је да се сада боримо најпре за очување здравља и стабилност здравственог система али да то није могуће без јаке економије.
Истакла је да је у 2019. инфлација остала ниска, на нивоу године просечно 1,7 одсто, а важан фактор ниске и стабилне инфлације била је и остала стабилност девизног курса као и усидреност инфлационих очекивања.
Додала је да је очувана финансијска стабилност и банкарски сектор, забележен раст девизне а посебно динарске штедње грађана а настављено је са ублажавањем монетане политике смањењем референтне каматне стопе, што се повољно одразило и на кредите.
„Стабилни и повољни услови пословања су се одразили и на прилив страних директних инвестиција које су у 2019. достигле рекордних 3,8 милијарди евра. Наш кредитни рејтинг је унапређен и на корак је од инвестиционог“ истакла је гувернерка.
Навела је такође да је у 2019. години Народна банка остварила добит која је после опорезивања износила 37,2 милијарде динара и да је у складу са законом, проценат добити из оперативног пословања уплатила буџету и то у износу од 8,9 милијарду динара.
„ НБС је од 2012. до 2020. уплатила у буџет Србије више од 30 милијарди динара захваљујући снижавању својих трошкова али и врло креативном понашању на тржишту“, указала је Јоргованка Табаковић.
Навела је и и да у овако тешкој години имамо прилив директних страних инвестиција у бруто износу од 2,9 милијарди евра а нето 2,8 милијарди.
„ Неко каже да смо имали оволики прилив и ранијих година али није исто када је прилив остварен од продаје имовине, некретнина и приватизација од чега се новац није улагао у нове фабрике, као што се сада чини“, истакла је гувернерка НБС.
Према њеним речима Народна банка Србије је била и остала један од кључних стубова макроекономске стабилности.
Истакла је да је отпорност на изазове кључна за економију и навела да се супротно надањима десило да је она ове године тестирана на тежак начин, пандемијомда која је условила пад привредног раста у многим земљама.
„ На овај изазов смо одлучно и правовремено реаговали. НБС је била прва централна банка у региону и међу првима у свету која је на самом почетку кризе одговорила ублажавањем монетарне политике“, истакла је Табаковић.
Навела је да су осим смањења референтне каматне стопе, омогућена два мораторијума на отплату обавеза по основу кредита и финансијског лизинга.
НБС је банкама обезбедила додатну ликвидност, да би лакше пребродиле периоде мораторијума. Реласкирани су и услови за подизање стамбених кредита а мерама из децембра привреди и грађањима погођеним пандемијом омогућено је лакше измирење финансијских обавеза уз одобравање грејс периода од шест месеци и продужења рока отплате.
„ Постигли смо да и поред мера подстицаја, инфлација остане ниска, у првих 11 месеци износила је 1,6 одсто у просеку. Томе је у великој мери допринела и очувана стабилност девизног курса који је НБС обезбедила правовременим и одмереним интрервенцијама на девизном тржисту, односно продајом девиза“ навела је Табаковић.
Истакла је да ће према пројекцијама НБС инфлација остати ниска и стабилна и у наредном периоду.
Према њеним речима, ублажавање монетарне политике је допринело додатном смањењу трошкова задуживања привреде становништва и државе.
Тако се тренутно привреда у динарима задужује по просечној каматној стопи од 3,3 одсто, што је за 0,7 одсто ниже него на крају 2019. док се становништво задужује по стопи од 8, 6 одсто што је за 0,5 одсто ниже него на крају прошле године.
Гувернерка је навела и да је смањено учешће проблематичних кредита на 3,4 одсто у октобру, да штедња расте и да је кредитни рејтинг земље на корак од инвестиционог и очуван је у време када и много јаче економије имају снижавање овог рејтинга.
„Пад нашег робног извоза ће на нивоу године бити једноцифрен упркос очекиваном паду економске активности у зони евра, дакле наших највећих партнера, где ће пад износити најмање седам одсто“, навела је Табаковић.
Према њеним речима, мањи очекивани пад извоза од увоза робе и услуга, резултираће и смањењем дефицита текућег рачуна платног биланса.
„Наша пројекција текућег дефицита за ову годину је била пет одсто БДП али је већ сада готово сигурно да ће он бити нижи од тога и да ће као и у претходних пет година бити потпуно покривен нето приливом директних страних инвестиција“, рекла је гувернерка.
Додала је да је било пројектовано да ће тај дефицит износити око 2,3 милијарде али да је већ сада извесно да ће бити око две милијарде.
