Није тај закључак никаква нарочита новост ни мудрост, али без обзира што се то можда на први поглед не примети, Фрушка гора полако мења своје лице. Иако судбине појединих фрушкогорских села нису баш веселе јер многа доживљавају исто оно што и већина других села у Србији, постоји све више инвеститора који улажу новац у озбиљне пројекте по фрушкогорским брдима, што се да видети тек кад се дубље зађе у њена пространства.
Како је једина планина усред равнице и на Фрушкој гори се највише улаже у пољопривреду, и то говоре подаци из свих општина које се ослањају на њу. Инвестира се највише у воћарство, благо расте број површина под воћњацима и виноградима, као и површина које су заштићене противградном заштитом, а бележи се и раст капацитета за складиштење.
Иако ће се сваки фрушкогорски винар, воћар, паор или пчелар вероватно прво пожалити на опште услове у којима послује, подаци говоре да се квалитет производа са Фрушке горе из године у годину побољшава, као и да се повећава број производа који у себи носе назив “фрушкогорски” или на којима се истиче такво географско порекло, што су, како кажу у Привредној комори, позитивни показатељи за комплетан регион. У томе предњаче винари и пчелари, али и сви остали воле да се похвале да су им производи с Фрушке горе.
Упоредо с пољопривредом, али нешто мањим интензитетом расту и туристички капацитети фрушкогорског краја, а то се посебно односи на општину Ириг у којој се налази Врдник који констатно бележи раст броја и домаћих и страних гостију. Погледом с обронака око Врдника и голим оком је видљиво да је постао озбиљан туристички центар. Иако се првенствено “прославио” као бања и рехабилитациони центар, изградњом нових великих комплекса попут “Врдничке куле”, великог броја апартмана у околини и ширењем садржаја, Врдник се све више нуди и младима. Такав један садржај је и адреналински парк у крошњама шуме на свега стотинак метара од остатака старе Врдничке куле, али и мото крос терен, бициклистичке шумске стазе, стазе за планинарење и шетњу…
Нису лепоте Фрушке горе промакле ни Новаку Ђоковићу, који на Павловачком језеру гради вилу за своју породицу. То је изазвало прави потрес у овом крају који је за кратко време постао познат јер су фотографије језера и околине брзо обишле свет, а цене некретнина отишле у небо. У овом крају мештани су за комшију су добили Ђоковиће, док се недалеко од манастира Мала Ремета надају да ће им у комшилук стићи врх наше естраде.
Истина је да постоје места на Фрушкој гори која и даље заобилазе и инвеститори и естрада, али и до њих би могао да стигне неки “замах”. Нови талас који би додатно побољшао положај овог краја, могао би да уследи након изградње Фрушкогорског коридора чији се почетак очекује, а који би скратио пут и добар део Фрушке горе ослободио бремена “тешког” саобраћаја. Од државе се очекује и јачање заштите комплетног подручја кроз Национални парк, али и друге надлежне службе јер су загађење, отпад и сеча шуме и даље водећи “комунални” проблеми. На држави је и да поради на контроли свих видова експлоатације, као и да пронађе нову намену за комплекс старе Плућне болнице на Иришком венцу, објектима са вероватно највећим потенцијалом на Фрушкој гори који су напуштени пре више од две деценије, а за које Покрајински секретаријат за здравство у последње време тражи трајно решење. За Летенку, која у претходним деценијама постала синоним за ђачке ексурзије је пронађено и ово насеље на Фрушкој гори ће ускоро бити у потпунсти реконструисано.
Српска православна црква са својих 16 манастира широм Фрушке горе и раније је била један од “економских фактора” јер они већ дуже време “поправљају просек” посета Фрушкој гори, поготово када су једнодневни излети у питању. Реституцијом Цркви је недавно враћено и око 6.000 хектара земљишта које је до тада било у склопу Националног парка Фрушка гора, тако да СПЦ управља огромном површином планине. Из Цркве је раније најављено да се планирају инвестиције на Фрушкој гори, односно да ће се радити на адаптацији неких објеката који су им враћени и отварању центара у склопу СПЦ. Осим тога у СПЦ је речено да имају капацитете да формирају адекватан систем управљања имовином која им је враћена на Фрушкој гори и да њихово преузимање површина које су биле под управом Националног парка неће оставити негативне последице.
По обичају, негативних последица ће сигурно бити за две недеље када ће се за 1. мај на Фрушку гору попети десетине хиљада људи од којих многи са собом оставе превише трагова своје посете. Мењање тих навика један је од основних предуслова да од Фрушке горе направимо војвођанску верзију Тоскане.
Нико Перковић
