Тема Дневника: У Србији за 7 година реконструисано 750 километара пруга

У склопу свеобухватне модернизације српске железнице која траје од 2014, само прошле године реконструкцијом је било обухваћено 450 километара колосека, од чега је тај посао завршен на око 150 км регионалне пруге.
s
Фото: Dnevnik.rs

Реч је о пругама Ниш – Зајечар (108 км) , Кумане – Банатско Милошево (28,5 км) и Нови Сад – Богојево (9,5 км станичних колосека), а у протеклих седам година реконструисано је 227 километара магистралних и 529 километара регионалних пруга, односно укупно око 750 км. Поред тога, у току је припрема документације за модернизацију и реконструкцију још око 720 километара магистралних пруга, што треба да буде реализовано у наредних неколико година. Не треба заборавити да је у завршници највећи и најзначајнији инвестициони и инфраструктурни пројекат у овом делу Европе - изградња пруге за велике брзине Београд – Нови Сад, као и да је  недавно почела и изградња деонице од Новог Сада до Суботице, а приводе се крају и радови на деоници међународног железничког Коридора 10 између Јајинаца и Мале Крсне. Поред тога, у септембру прошле  године почели су радови на прузи Ниш – Брестовац, као делу међународног железничког Коридора 10 између Ниша и Прешева, а у октобру и  изградња пруга од великог међународног значаја Суботица – Хоргош.

Томе свакако треба додати и да је лане у оквиру  модернизације железничког саобраћаја Србија набавила први од  три планирана воза од швајцарске компаније „Штадлер“, који могу да развију брзину до 200 км/сат. Реч је о модерним и лепим железничким гарнитурама на два спрата.

Изградња савремене пруге Београд – Нови Сад – Суботица – државна граница са Мађарском (Келебија) – Будимпешта, која подразумева реконструкцију досадашње једноколосечне пруге и изградњу другог колосека, како би се формирала савремена двоколосечна пруга високих перформанси за путнички и теретни саобраћај и брзину до 200 км/сат, први је прекогранични пројекат у оквиру сарадње Кине и земаља централне и источне Европе, који заједнички реализују Србија, Мађарска и Кина. Део је глобалног пројекта „Један појас – један пут“  инфраструктурног повезивања Европе и Азије, који је иницирала Кина, а вредност  изградње пруге за велике брзине кроз Србију од Београда до Суботице износи око 2,2 милијарде долара. Финансирање је обезбеђено из кредита Руске Федерације и кинеске ЕКСИМ банке, уз одређено учешће Републике Србије.

Изградња пруге за велике брзине кроз Србију обухвата радове на три деонице и одвија се кроз исто толико фаза: Београд – Стара Пазова, Стара Пазова – Нови Сад и Нови Сад – Суботица – државна граница (Келебија). Читава траса дуга је укупно 183 километра.

У завршници је највећи и најзначајнији инвестициони и инфраструктурни пројекат у овом делу Европе - изградња пруге за велике брзине Београд – Нови Сад, а почела је и изградња деонице од Новог Сада до Суботице

Радови су почели августа 2017. године  изградњом највећих инфраструктурних објеката на траси - тунела и вијадукта „Чортановци“, између Старе Пазове и Новог Сада и уговором је било предвиђено да буду завршени до краја прошле године.

- Пре почетка изградње пруге за велике брзине између Београда и Суботице, свега 35 километара пруге је било двоколосечно, од Београда до Старе Пазове – каже Станисављевић. - Између Београда и Суботице време путовања међународних путничких возова износило је чак 4 сата и 37 минута, што значи да је њихова просечна брзина била око 40 км/сат. На свега осам километара ове пруге возови су могли да саобраћају 120 км/сат. Када брза пруга буде завршена возом ће се до Будимпеште на овој међународној релацији путовати мање од три сата.

Фото: Dnevnik.rs


Вијадукт и тунел највећи и најзахтевнији објекти

Изградња тунела и вијадукта у Чортановцима,  најзахтевнијих елемената на траси пруге за велике брзине између Београда и Новог Сада завршена је 22. априла прошле године, шест месеци пре планираних рокова. Оба се налазе у пловном делу Дунава и највећи су инфраструктурни и инвестициони железнички пројекти у овом делу Европе.   Њихова градња коштала је  337,6 милиона долара. Као и целу деоницу од Старе Пазове до Новог Сада градила их је руска компанија РЖД Интернешнл, уз ангажовање великог броја домаћих и иностраних форми као подизвођа. Тунел се састоји од две цеви, свака са по једним колосеком, укупне дужине 2,2 километра. Трећег дана априла 2020. године пробијена је десна тунелска цев дужине 1.086,5 метара, док је лева, која је дуга 1.156 метара, пробијена нешто касније - 5. јуна.

Вијадукт је дуг око три километра и носи га 59 стубова, од којих је висина појединих 26 метара, што се може упоредити са висином осмоспратнице. 


На траси брзе пруге од  Старе Пазове до Новог Сада, дугој 36,2 километра, последње шинско поље руска компанија РЖД Интернешнл положила је  24. августа прошле  године. На тој деоници изграђена су  62 нова објекта и има десет денивелација, то јест грађевина којима је избегнуто укрштање пруге и путева у нивоу. Реконструисане су и уређене железничке станице. Железничке станице Инђија и Петроварадин су реконструисане, а у Сремским Карловцима се приводи крају градња друге у близини некадашње станице. Нова станица у Бешки изграђена је на другом месту.

Вредност  радова на отвореној прузи Стара Пазова – Нови Сад износи 247,9 милиона долара, а укључујући и изградњу тунела и вијадукта „Чортановци“ - 585,5 милиона долара. Пројекат се финансира из кредита Руске Федерације за модернизацију српских железница.

На траси брзе пруге од  Старе Пазове до Новог Сада, дугој 36,2 километра, последње шинско поље руска компанија РЖД Интернешнл положила је  24. августа прошле године

Модернизација пруге од Београд Центра до Старе Пазове, дуге 34,5 километра, почела је у јуну 2018. Извођач је кинески конзорцијум „China Railway International” и „China Communicatins Constructuion Company”, а вредност уговора је 350,1 милиона долара. Финансирање је обезбеђено из кредита кинеске „Ексим банке“.Најзначајнији објекти на тој деоници  су три надвожњака (Земун Поље, Нова Пазова, Стара Пазова), један подвожњак (Камендин), денивелација пруге – галерија у Батајници, потходници у станицама Тошин бунар, Алтина, Земунско Поље, Камендин, Батајница и Нова Пазова.

Фото: Dnevnik.rs

- Сви радови између Београда и Новог Сада у завршној су фази – напомиње Станисављевић.- На деоници Београд Центар – Стара Пазова у току су статички тестови на геометрији колосека и контактној мрежи, као и статичка тестирања сигнално-сигурносних и телекомуникационих система. Након тога, специјализована компанија ДБСТ обавиће динамичко тестирање пруге за велике брзине на тој деоници.  На траси Стара Пазова – Нови Сад  динамичка тестирања планирана су у јануару и почетком фебруара.  То значи да ће комерцијална експлоатација брзе пруге од Београда до Новог Сада бити технички могућа у марту, односно нешто дуже од четири и по године од како је почетком радова на тунелу „Чортановци“ почела изградња пруге за велике брзине.

Градња треће деонице брзе пруге од 108 километара, од Новог Сада до Келебије, званично је почела 22. новембра прошле године, а планирани завршетак радова је новембар 2024. Очекује се да ће Мађари своју деоницу брзе пруге од државне границе до Будимпеште завршити  половином 2025. године.


Од Хоргоша до Сегедина за 35 минута

Модернизација пруге Суботица – Хоргош почела је 18. октобра, у присуству председника Србије Александра Вучића и премијера Мађарске Виктора Орбана. Рок за завршетак радова је новембар 2022. године. До сада је изграђен  доњи строј строј пруге од Хоргоша према Бачким Виноградима у дужини од 3,6 километара. У току је припрема за полагање 4,5 километара горњег строја од Суботице ка Хоргошу, као и за изградњу инфраструктурних објеката као што су подвожњак у Суботици, два подходника у Палићу и у Бачким Виноградима и реконструкцију станичних зграда у Палићу, Бачким Виноградима и Хоргошу.

По завршетку модернизације и реконструкције, ова пруга дужине 26,63 километара, биће једна од најмодернијих електрифицираних европских железничких деоница, којом ће се возови кретати брзином до 120 км/сат, а возом између Хоргоша и Сегедина ће се путовати 35 минута.


Када брза пруга буде завршена, од Новог Сада до Бумипеште ће се стизати за два сата и пет минута. Према садашњим плановима, воз великих брзина ће кроз Србију на овој деоници стајати у Новом Саду, Бачкој Тополи и Суботици. Пројектом на том делу пруге  предвиђена је реконструкција девет железничких станица (Нови Сад, Сајлово, Кисач, Степановићево, Змајево, Бачка Топола, Жедник, Наумовићево и Суботица), као и градња три нове станице са станичним капацитетима – у Руменки, Врбасу и Ловћенцу. Биће изграђено укупно 49 подвожњака, надвожњака и сличних објеката. У  Врбасу ће бити изграђен и вијадукт дужине 1,6 километра.

Реконструкција станице у Новом Саду почела је крајем септембра. Прва фаза подразумевала је радове на прва три станична колосека, као и на десетом и једанаестом колосеку, затим изградњу новог перона и надстрешнице, као и делимичну санацију и адаптацију станице. Завршетак прве фазе реконструкције  усклађен је са пуштањем у саобраћај деонице пруге за велике брзине Београд – Нови Сад.

У самом објекту станице планирана је санација подова, зидова и крова, као и повећање енергетске ефикасности. Поред тога биће замењена фасада и столарија. Станични потходник испод трећег, четвртог, петог и шестог колосека биће продужен и модернизован, а нови део потходника биће дуг 30 метара и чиниће га и степенишна конструкција, којима ће се излазити на новопројектовани трећи и четврти перон. Потходник ће бити дугачак око 60 метара, а са прилазним степеништем и лифтовима његова корисна површина износиће око 800 квадратних метара.

Средином децембра настављени су радови на реконструкцији станичних перона. У току су изградња темеља перона и надстрешница,  као и шахти за кишну канализацију, док је у  станичној  згради настављено уређење просторија Центра за даљинско управљање, затим станичног ресторана, као и обнова појединих канцеларија. Радове изводи конзорцијум кинеских компанија који гради и пругу до Суботице.

У Новом Саду у оквиру градње треће деонице брзе пруге Кинези у Кисачкој улици праве други подвожњак будући да стари  није задовољавао стандарде за саобраћај возова за велике брзине. Подвожњак ће бити удаљен око километар од железничке станице, дугачак око 41 метар, висок четири и по метра, на шиповима побијеним у земљу на дубини од око 20 метара. Завршетак радова на том објекту такође је усклађен са пуштањем у саобраћај новоизграђене пруге.                                      

Зорица Милосављевић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести