Осим што је четири дана био место својеврсне изложбе вина и хране одабраних произвођача из региона, понајвише Војводине, кроз предавања радионице, панел дискусије одвијала се и едукација учесника, али и водио конструктивни дијалог директних произвођача с представницима власти и онима који су у позицији да одлучују о важним питањима из пољопривреде и других грана привреде.
Према речима директорке „Интерфеста“ Наташе Будисављевић Радишић, посебна вредност ове манифестације је у томе што је Winterfest Ski&Wine била прилика и за разговор с малим произвођачима о актуелним темама из пољопривреде. Циљ свега је, како каже, што боље позиционирање српских производа на домаћем и страном тржишту.
Међу излагачима на копаоничком салону вина и хране, Бранислав Секулић, оснивач фирме „Вртлари“ из Малог Иђоша, пример је успешног младог бизнисмена, који од малог породичног пољопривредног газдинства створио бренд. Његови производи од парадајза, паприке и другог поврћа и воћа за кратко време нашли су пут до тржишта Канаде и Кине.
- Имамо заокружен процес произвдње, од узгоја поврћа и воћа до готовог производа. У старту смо имали подршку у виду субвенција од Покрајинског секретаријата за пољопривреду, за набавку опреме. Држава је препознала нас мале предузетнике и пољопривреднике, нарочито извозно оријентисане фирме - каже Секулић чије је „Вртларе“ Немачка организација за међународну сарадњу ГИЗ окарактерисала као фирму која позитивно утиче на младе у Србији због чега ће добити машине на поклон.
Схвативши значај визуелног идентитета својих производа, Секулић је за кратко време два пута мењао изглед свог бренда и истиче да је то веома важан сегмент у позиционирању и пласману производа малих произвођача. А да се они што боље пласирају и држава на свој начин води бригу. Према речима покрајинског секретара за пољопривреду, водопривреду и шумарство Вука Радојевића, секретаријат на чијем је челу, подржава мале произвођаче помажући им да сертификују производе и добију ознаке географског порекла.
- Брендирање Војводине као гастрономске регије јесте један од приоритета и готово све наше мере подршке јесу усмерене ка интензивној пољопривредној производњи и ка мини прерађивачким капацитетима, а од 2017. први пут смо произвођаче вина и ракије, директно субвенционисали – каже Вук Радојевић. - Од Уредбе о продаји производа с кућног прага која је ступила на снагу 1. јануара очекујемо да ће у многоме да олакша пласман малим произвођачима који не могу да трче тржишну утакмицу с великим индустријским прерађивачима и надам се да ће прилику искористити на најбољи начин.
Говорећи о тржишном позиционирању малих произвођача виши самостални стручни сарадник у Удружењу услуга Привредне коморе Војводине Драгица Самарџић истакла је да је крајем прошле године комора отпочела повезивање привредних субјеката у региону, а резултат су билатерални споразуми о сарадњи с коморама у Мађарској, Румунији, Републици Српској и Црној Гори.
- Мислимо да је велика шанса наших произвођача у развоју традиционалног начина припреме хране. Полазећи од тога да је удруживање на нивоу сектора јако битно, формирали смо групације грожђа и вина, групације за туризам и угоститељство, као и за производњу органске хране.
На шестом Винтерфесту посетиоци су имали прилику да виде и једна од три новосадска производа са географским пореклом. Реч је о фрушкогорском липовом меду, једном од осам производа с ознаком географског порекла у Србији. По мишљењу члана Градског већа Новог Сада за привреду Милорада Радојевића, ознака географског порекла јесте начин да се потрошач натера да купи домаћи прозвод, и то јесте једна од мера градске власти којом она покушава да подржи мале произвођаче.
- Поносни смо на чињеницу да Нови Сад има три производа за заштићеним географским пореклом, а то су фрушкогорски липов мед, футошки купус и бегечка шаргарепа – каже Радојевић. - То је од великог значаја за произвођаче јер су видљивији на тржишту, које је сурово, али и добра реклама за Нови Сад. Град сноси трошкове сертификације сваке године за ова три производа. То је једна од наших мера, друге су едукација, промоција на сајмовима, и то је оно на чему ћемо радити и даље. Ове године смо планирали и обуку произвођача како да користе паре из министарстава, Покрајине и ИПАРД фондова.
Винима је и овог пута указна посебна пажња. Осим што су имали прилику да их дегустирају учествујући на салону и радионицама, упусте се на „Вински пут Фрушке горе“ којим их је водила мастер предузетништва у туризму Јасмина Бељан Искрин, која је била модератор свих панела, посетиоци су могли да присуствују и презентацији аутохтоних сорти, попут седуше, кадарке, фурминта - вина која не могу тако често да се сретну на тржишту.
З. Милосављевић
