У документу „Књига Савеза самосталних синдиката Србије 2017. године”, синдикалци скрећу пажњу на последице које је приватизација у протекле две и по деценије донела држави и радницима.
У Србији су, наводи се у документу, у вишегодишњој приватизацији девастиране машинска, електро, хемијска, текстилна индустрија, индустрија мотора и трактора, пољопривреда и друге гране. Доминантан модел приватизације у Србији је модел продаје, док је радничко акционарство, и поред залагања синдиката, спроведено у свега неколико предузећа. Нажалост, износи се у документу, последице својинске трансформације су – уместо очекиване ефикасности, динамичности и технолошког напретка – гашење привредних субјеката, све већа незапосленост, кршење основних права запослених и све већа беда и сиромаштво грађана.
Од 2002. године до лане, истиче се у синдикалној књизи, продато је 2.419 предузећа, и то 81 на тендеру, 1.517 на аукцији, 778 на тржишту капитала, 41 продајом капитала и два продајом имовине, а остварен је приход од 2.578,4 милиона евра. Продајом мањинског пакета акција на Берзи 1.061 претходно приватизованог предузећа од Акцијског фонда, остварен је приход од 88 милиона евра. У том периоду укупан приход од приватизације био је 2.666,4 милиона евра, а укупне инвестиције 1.045,6 милиона.
Највећи број предузећа приватизован је између 2002. и 2008. године – 2.200, при чему је укупан приход од приватизације износио 2.449,37 милиона евра, а укупне инвестиције 1.031,3 милион. Најмањи предузећа приватизовано је 2013. године – седам – а током 2014. и за првих десет месеци прошле године по шест.
Синдикалци истичу да је у 2.419 предузећа приватизованих од 2002. до 2016. године било запослено 342.216 радника, од чега 190.626 у предузећима продатим путем тендера и аукција, 142.405 у оним приватизованим на тржишту капитала и 9.185 код предузећа код којих је приватизован капитал.
Наводи се и чињеница да процес приватизације у Србији карактерише и велики број раскинутих купопродајних уговора, а основни разлози су неплаћање доспелих купопродајних рата, неизвршење обавеза из социјалног програма или из инвестиционог програма, непоштовање одредаба о обезбеђивању континуитета производње, као и располагање имовином на начин супротан одредбама уговора. Код предузећа приватизованих путем тендера и аукција поништена је готово свака трећа приватизација. Раскинути су уговори код 688 предузећа, и то код 49 приватизованих путем тендера и 639 приватизованих путем аукција.
У синдикалном документу наводи се да је у портфолију бивше Агенције за приватизацију 172 предузећа у процесу приватизације, с око 45.000 запослених, међу којима су и стратешке компанија, као што су ПКБ, РТБ „Бор”, „Ресавица”, „Петрохемија”. Решења за та предузећа очекују се кроз унапред припремљене планове реорганизације, блажу форму стечаја или редовне стечајне поступке. На тај начин до краја октобра 2016. године пронађено је решење за 330 предузећа, а отпремнине у њима добило је 24.474 запослених. Држава је свим радницима обезбедила отпремнине у висини од 200 евра по години радног стажа.
Процес приватизације у Србији од 2002. године до лане, по оцени СССС-а, осим деиндустријализације, испољио је и многе слабости: намерно терање предузећа у стечај, тако што су нови власници извлачили капитал из њих, оптерећење имовине приватизованих предузећа хипотекама за кредите узете од банака које су нови власници или њихова предузећа противправно присвојили, вештачко увећање вредности опреме и средстава, куповину предузећа новцем сумњивог порекла, анонимност стварних купаца, који су куповала више предузећа – чак по десет-двадесет и више, на начин што су иза власника стајале оф-шор компаније, намештање тендера, продаја по ценама вишеструко нижим од тржишних, нелегална и противзаконита приватизација...
Синдикалци наводе и податак да је у буyету за ову годину било опредељено само три милијарде динара за отпремнине за раднике који ће у предузећима која треба да се приватизују остатити без посла, што је, по оцени Фискалног савета Србије, довољно само за десетину запослених у њима, па самим тим СССС није ни очекивао да ће статус тих предузећа ове године у потпуности бити решен. Група неприватизованих предузећа је хетерогена: стратешка, водопривредна, предузећа на КиМ, бање, предузећа за рехабилитацију…
Савез самосталних синдиката Србије сматра да је неопходно у најважнијим јавним предузећима задржати већинско власништво државе у основној делатности, затим обезбедити општи консезус о томе шта и под којим условима неће бити приватизовано. Приватизација јавних предузећа мора да се спроводи селективно и пажљиво јер су у питању предузећа која имају огроман значај за укупан развој националне економије. Траже и да се законом уреди формирање посебног тела, које би чинили представници социјалних партнера, а које би било задужено за контролу спровођења процеса приватизације, да се пооштре санкције за нове власнике који не испуњавају уговором преузете обавезе, да се преиспитају сви случајеви приватизације у којима је дошло до непоштовања купопродајног уговора, затим да се новац од приватизације усмери у сферу производње...
Љ. Малешевић
