Укупна вредност "е-комерца" у еврима већа је од 30 милиона, у доларском знаку је око 14 милиона, док је у британским фунтама тај износ прешао два милиона.
Пазарило се из Србије на различитим европским сајтовима, на пример Швајцарским, па је трговина у валути те земље премашила 300.000 "швајцараца".
Значајан раст бележи трговина на интернету, нарочито код домаћих трговаца, каже за Тањуг вицегувернер Народне банке Србије (НБС) Драгана Станић.
Преко 80 процената је већа у односу на први квартал прошле године, истиче Станић.
Број трансакција у евро знаку са страним сајтовима већи је за 11 одсто, односно 12 процената на сајтовима где се трговало у доларима, у односу на исти период прошле године.
Онлајн трговина, али и плаћање рачуна и услуга у Србији путем интернета, користећи рачунар или мобилни телефон, сваке године бележи двоцифрене стопе раста.
Порастао је и број трансакција преко мобилних телефона, "скенира" се све већ број рачуна, попут оних за струју, комуналије и телефон, наручује роба, без одласка на шалтере и у продавнице, а такође расте плаћање картицама.
Када се пореди први квартал ове године у односу исти прошле, у земљи је забележен значајан пораст платних трансакција извршених путем мобилног телефона.
Тај проценат износи чак 26 процената, истиче Станић.
Електронско банкарство последњих година такође има узлазну путању, а квартално премашује 37 милиона трансакција.
Плаћања платним картицама су значајно порасла и такође имају континуиран тренд раста. У првом кварталу ове године имали смо за 20 процената више трансакција извршених на пост уређајима у трговинама, односно продајним местима, када поредимо са првим кварталом прошле године, наводи Станић.
Продавци су у својим радњама поставили за прва три месеца 7 одсто више уређаја за плаћање картицама, док банке увећавају број банкомата широм Србије.
Говорећи о Инстант платном систему НБС који је у рад пуштен 2018. године и ту су цифре у плусу.
Раст је, додаје, Станић, значајно повећан током последњих месеци па је током априла остварено више од 1,8 милиона трансакција, односно преко 14 милијарди динара промета.
У Србији је крајем фебруара обављено прво инстант плаћање мобилним телефоном помоћу ИПС QR (Кју ар код) кода НБС у једном великом трговинском ланцу, а прву такву трансакцију обавила је тада гувернер Централне банке Јоргованка Табаковић.
У наредном периоду НБС ће, каже Станић, омогућити додатно ширење услуге плаћања скенирањем Кју ар кода Народне банке.
Највећи издаваоци месечних рачуна у Србији већ су омогућили плаћање на овај начин, попут предузећа Инфостан, Електропривреде Србије, Информатике Нови Сад, Топлане Ниш, Вип-а, Теленора, Телекома...
