Потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић казала је да је пре три године у Србији било мање од 1.000 градилишта, а данас их има више од 10.500. Додала је да је држава увела ред у грађевинарство, успоставила „беле” и „црне” листе компанија и обезбедила новац за пројекте, и најавила да ће од јесени кренути и разговори о формирању велике домаће грађевинске компаније, с довољно радника и механизације да одговори сваком задатку.
„О томе ћемо разговарати са свима, и с домаћим компанијама и са синдикатима, јер је напредак грађевинарства и повећање удела грађевинарства у БДП-у заједнички циљ државе, фирми и запослених“, поручила је Зорана Михајловић.
Податак да за грађевинаре данас има све више посла је свакако охрабрујући, с озбиром на то да су се управо они први нашли на удару 2008. године због економске кризе и да им је требало неколико година да се врате на „старе” стазе, односно време у којем се градило на све стране, како у Србији, тако и у иностранству. У Привредној комори Србије објашњавају да је неспорно да се све више гради и ради, али напомињу да су наше грађевинске фирме углавном подизвођачи страним компанијама јер немају банкарске гаранције. Уз то, како истичу у ПКС-у, све је мање великих грађевинских фирми које могу да пројектују, израде и реконструишу капиталне радове, а недостају и стручњаци.
Празна места после пензије
Дефицит квалитетних грађевинских радника – мада је међу онима који данас раде на грађевини у Србији и у нашим фирмама у иностранству највише радника без квалификације – бележи се већ неколико година. Добри и квалитетни грађевински радници одлазе у пензију, а њихова места остају упражњена…
Саветник у Привредној комори Србије Александар Поповић истиче да су најбољи радници од искуства и струке у грађевинарству већ зашли у шесту деценију, а да се кадар не обнавља. Он разлог за такву ситуацију види у томе што је грађевинарство област која се обавља у најтежим условима: по киши, снегу, сунцу, и то је теренски посао. Не спорећи то што Поповић наводи као разлог за изостанак млађих кадрова у грађевинарству, председник Самосталног синдиката грађевинара Србије Саша Тодлаковић додаје да су грађевинари незадовољни материјалним и социјалним положајем па због тога одлазе у богатије земље.
„Наши радници се селе у Западну Европу, Русију па чак и Африку, а све то због тога што су приватни грађевински предузетници или власници предузећа утростручили своје профите, а раднике оставили са старим платама“, тврди Тодлаковић.
Држава је и те како свесна недостатка кадрова у грађевинарству, а поготово квалитетних стручних радника, без којих градње и изградње нема. Због тога има намеру да унапреди грађевински сектор увођењем дуалног образовања. Међутим, то неће бити нимало лак посао. Доказ за то је и чињеница да је ове године у целој Србији уписано само десет зидара, осам тесара и четири армирача. Грађевинска школа у Београду, једина установа у Србији која школује грађевинске занатлије, оцењује да водоинсталатера у Србији ускоро више неће бити јер је последњи школу завршио пре три године, а после тога су просто нестали. Или, деценијама нема ниједног ученика на смеру стаклорезача и каменорезача, а грађевинске фирме траже управо та занимања и чак су спремне да плате обуку обуку ученика.
Љ. Малешевић
