Циљ пројекта је унапређење енергетске ефикасности зграда и смањење емисија угљен-диоксида у школским и предшколским установама у Србији, а остварени резултати показали су да је улагање у енергетску ефикасност јавног сектора, с фокусом на његов грађевински фонд, веома важно.
Фокус је био на сектору зградарства, који је најзахтевнији када је реч о енергетске ефикасности, рекао је државни секретар у Министарству рударства и енергетике Стевица Деђански. Могућности уштеде у том сектору су, како је додао, велике јер се у зградарству потроши 40 одсто финалне енергије, а потенцијалне уштеде могу достићи и 50 одсто.
Резултати тог пројекта омогућили су спровођење Директиве о енергетској ефикасности, што је веома значајно за даља унапређења, навео је Деђански.
Да би се испуниле обавеза из Споразума о енергетској заједници за Југосточну Европу, министарства рударства и грађевинарства су, уз подршку ГИЗ-а, наставили рад на доношењу одговарајућег регулаторног оквира. По речима саветнице у Министарству грађевинарства Јелене Вукановић, то министарство активно ради на измени и унапређењу постојећих правилника из области енергетске ефикасности у зградарству, који ће омогућити прорачун и сертификацију зграда на основу свих енергија које зграде троше.
Пројекат „Енергетска ефикасност у јавним зградама“ започет је у октобру 2015. године, у партнерству с Министарством рударства и енергетике и сарадњу с Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Смањење потрошње енергије предвиђено је чланом 5 Директиве Европске уније о енергетској ефикасности, а Србија има обавезу да, почевши од 1. децембра 2017, на годишњем нивоу енергетски санира један одсто укупне грејане/хлађене површине зграда чији је власник и корисник централна власт.
Указујући на то да је став ГИЗ-а да је енергетска ефикасност кључна за одрживи развој, шеф пројекта Штефан Хајек нагласио је да је унапређење енергетске ефикасности уско повезано с усклађивањем законодавства Србије с европским политикама на пољу заштите животне средине, односно имплементацијом европских директива у оквиру националних прописа.
Током пројекта дефинисани су приоритетни школски објекти које би требало обновити у градовима и општинама с којима је ГИЗ потписао меморандум о сарадњи – Апатин, Прибој, Бајина Башта, Ниш, Ужице и Краљево. Такође, у 15 локалних самоуправа обучено је 320 домара у исто толико школа, као и 177 директора и стручних сарадника из 104 школе. Успостављена је и Платформа знања о енергетској ефикасности, чији су главни носиоци Архитектонски факултет Универзитета у Београду и Стална конференција градова и општина.
Д. Мл.
