Недавни напредак са вакцинама против коронавируса учинио је економске изгледе нешто бољим, али неки аналитичари кажу да би потенцијално споро увођење вакцина у земљама у развоју могло да укочи повратак активности на ниво пре пандемије.
Они упозоравају да би нове мере затварања у Европи, с циљем спречавања поновног раста броја заражених, могле да спутају економски опоравак чак и индустријски развијених земаља, пише ЦНБЦ.
"Откриће вакцине је снажан подстицај за опоравак, али тек 2022. године", оценили су економисти Сити банке у децембарском извештају, додајући да ће, ипак, "у 2021. бити јасног побољшања“ глобалне економије, делом и зато што „није тешко бити бољи од 2020".
Брзо ширење вируса ковида, који је крајем 2019. избио у Кини, натерало је многе земље на вишемесечне блокаде ове године, што је резултирало катастрофалним падом бруто домаћих производа, као најшире мере економске активности, у многим економијама.
Тако ће, према подацима Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) годишњи пад еврозоне у 2020. години износити готово 8,0 посто, Јапана 5,0, САД-а око 4,0 процента, а једино ће Кина забележити раст од 1,8 одсто.
Међународни монетарни фонд (ММФ) процењује да би глобална привреда могла ове године да потоне за 4,4 посто, након чега би 2021. требало да уследи раст од 5,2 процента. Фонд је, међутим, упозорио да ће, упркос томе што је светска економска активност почела у октобру да се опоравља, повратак на ниво пре пандемије бити „дуг, неуједначен и неизвесан“.
Једна од главних карактеристика корона закључавања широм света је потпуно или делимично затварање граница, чиме је блокиран већи део међународних путовања.
Према подацима Светске туристичке организације Уједињених нација, до 1. новембра је више од 150 земаља и територија ублажило мере ограничења везане за ковид, али су на снази још увек многе рестрикције које се односе на прекогранична кретања.
Те мере, између осталог, укључују: отварање граница само за припаднике одређених националности или из одређених дестинација; захтев да посетиоци поседују негативан резултат на ковид тест да би им се дозволио улазак у земљу; и мере карантина или самоизолације за посетиоце по доласку у земљу.
Једна од главних последица економског пада изазваног пандемијом је снажан губитак радних места на глобалном нивоу.
Према извештају ОЕЦД-а, у неким земљама су негативни ефекти ковида-19 на тржиште рада на самом почетку били „десет пута већи од оних забележених у првим месецима глобалне финансијске кризе 2008.“.
При томе најтеже су били погођени запослени у услужним делатностима и радници са ниским примањима, који су претрпели веће губитке посла или прихода.
Такође, готово све економије света улазе у Нову годину са приметно већим дуговима јер су владе повећале задуживање и расходе за очување радних места и задржавање радника на послу. Глобално, укупни пактети мера за ублажавање економског удара пандемије достигли су 12 билиона долара, проценио је ММФ у октобру.
Тај несвакидашњи ниво потрошње гурнуо је глобални јавни дуг до рекорног нивоа свих времена, али државе и поред тога не би требало да преурањено повуку мере фискалне подршке својим привредама, поручио је Фонд.
Према проценама ММФ-а, јавни дуг развијених земаља ће у текућој години износити преко 120 одсто БДП-а, при чему ће највиши ниво дуга од готово 140 процената БДП-а имати САД, затим еврозона око 98 посто, Кина 80, а земље у развоју 70 процената.
„С обзиром на то да су многи радници и даље незапослени, да се мала предузећа боре са проблемом ликвидности и да ће 80 до 90 милиона људи вероватно пасти у екстремно сиромаштво 2020. као резултат пандемије, чак и након добијања додатне социјалне помоћи, прерано је да државе укину ванредне мере подршку”, истиче ММФ.
Огромну подршку ублажавању економских последица од короне пружиле су и централне банке смањењем каматних стопа до рекордно ниских нивоа, како би помогле владама у управљају њиховим дугом.
Америчке Федералне резерве, чија монетарна политика утиче на економије широм света, спустила је каматне стопе скоро на нулу и обећала да их неће подизати све док инфлација не пређе таргетирани ниво од 2,0 процента.
Поред тога, једну од значајних мера којима су централне банке у Европи, САД-у и на тржиштима у развоју прибегавале у оквиру напора за ублажавање корона кризе представља и повећање куповина хартија од вредности с циљем убризгавања више новца у финансијски систем и подршка ликвидности њихових привреда, подсећа се у тексту тв ЦНБЦ.
