Упркос резултатима, животни стандард грађана Србије још увек је далеко од оног у Западној Европи, а да би се тај јаз смањио, дугорочно, српска привреда требало би да расте по стопи од седам одсто. То је тешко достижно, кажу економисти.
Коментаришу и препоруке из „Агенде за привредни раст” Светске банке – да српски извоз учествује с 80 одсто у БДП-у. То кажу да не полази за руком ни Немачкој, ни Румунији.
Каже се да је српска економија или БДП још увек испод нивоа из 1990. године, за разлику од других економија Централне и Источне Европе, које су око 80 одсто нивоа из 1990. године, каже директор Завода за статистику Миладин Ковачевић.
Наравно, додаје наш саговорник, када се ради такво поређење, треба имати на уму шта представља, како изгледа ситуација у тој, нумерички гледано базној 1990. години.
Тада је, наравно, економија тадашње Југославије, Србије, била неупордиво већа или БДП пер капита био много већи него што је био у земљама Централне и Источне Европе, вели Ковачевић.
Међу препорукама је и да се у српској извозној корпи нађе више нових производа и оних високе технологије.
Повећава се удео ових виших технолошких производа на рачун најнижих технолошких, каже Иван Николић с Економског института.
Наравно, додаје, апсолутно је истина, то је чињеница која се не може оповргнути.
Србија је још увек ниско развијена земља, поручује Николић.
Структура извоза се мења набоље, али ништа не може преко ноћи, кажу економисти. Оцењују да је раст српске привреде од четири одсто одржив на дужи рок и довољан за постизање постављених циљева у погледу потрошње и плата.
Светска банка замера и то што су перјанице српског извоза фирме са страним капиталом, уместо домаћи брендови.
За нас је веома важно да ти брендови који нису аутентично српски, домаћи, долазе, они отварају, подижу и развијају, да кажем, добављаче у Србији, обавезују их на добре технолошке поступке и процес, обавезују их на стандардизацију, на сертификацију, на увођење принципа корпоративног управљања и то унапређује, развија, шминка нашу домаћу индустрију, каже државни секретар у Министарству привреде Драган Стевановић.
Иначе, укупна спољнотрговинска робна размена Србије износила је од јануара до краја децембра 2019. године 41,40 милијарду евра, што је пораст од 8,4 одсто у односу на исти период претходне године, при чему је извоз порастао 7,7 процената, а увоз 8,9.
Извоз робе је био вредан 17,53 милијарди евра, а увоз 23,87 милијарде, тако да је дефицит износио 6,34 милијарди евра и већи је 12,5 процената него у истом периоду 2018, објавио је Републички завод за статистику.
Извоз је покрио 73,4 одсто увоза, што је мање у односу на исти период претходне године, када је покривеност износила 74,3 процента.
Највећи суфицит у размени остварен је са земљама из окружења – Босном и Херцеговином, Црном Гором и Северном Македонијом, а највећи дефицит имамо у трговини с Кином и Русијом.
Д. Млађеновић
