Предлогом закона планирано је да укупни приходи 2018. године буду 1.178 милијарди динара, што је 86 милијарди више него ове године. У исто време, расходи би догодине требало да буду на нивоу од 1.206 милијарди, а ове су планирани на нивоу од 1.161 милијарду. Уколико се то и оствари, значиће то да ће државна каса 2018. године бити у дефициту од 28 милијарди динара.
Из Предлога буџета за 2018. произлази да ће издаци за плате бити 208 милијарди, што је 15 милијарди више него ове године. Но, пошто ће од првог дана наредне године уследити повећање плата делу запослених у јавном сектору од пет до десет одсто, сасвим је логично да се повећају и издаци за плате. Из пратећег документа Предлога буџета за 2018. годину произлази да ће забрана запошљавања у јавном сектору бити продужена и догодине јер нису планирани издаци за плате новозапослених.
На име трансфера Фонду ПИО Србије за наредну годину планирано је 185 милијарди, што је 16 милијарди мање него ове године, када је била намењена 201 милијарда. Пошто је свим пензионерима од 1. јануара наредне године обећано повећање пензија од пет одсто, било је очекивано да се и издаци за пензије повећају. Међутим, процена је да ће доћи до раста пореза и доприноса па ће самим тим бити потребна мања дотација Фонду ПИО из државне касе. Тим пре што је већ у току ове године било потребно мање пара него што је првобитно планирано јер су приходи Фонда ПИО повећани од уплата пореза и доприноса. С друге стране, из планираних издатака за пензије Фонду ПИО, односно трансфера из државне касе пензијском фонду, јасно је да ће Закон о привременој исплати пензија наставити да се примењује и наредне године, односно да неће, како то пензионери очекују и траже, бити укинут с последњим даном ове.
Планирано је и смањење издатака за камате, и то 16 милијарди у односу на ову годину. Предлогом буџета је за те намене планирано 117 милијарди, а ове године је тај износ био 133 милијарде. Креатори економске политике су за капиталне издатке наменили 128 милијарди, што је 34 милијарде више него ове године. Износ за социјалну заштиту остао је исти као и овогодишњи – 115 милијарди динара.
И поред тога што сада има два нова министарства: за европске интеграције и за заштиту животне средине, само два ће наредне године имати мањи буџет него ове: Министарство финансија, чији је буџет с 1.213 милијарди динара смањен на 1.035 милијарди и Министарство енергетике, за које је за наредну годину планирано око милијарду динара мање. Најбоље је прошло Министарство одбране, чији је буџет планиран на 70 милијарди динара.
Прогнозе, на основу којих је и пројектован буџет за 2018. годину, јесу да ће реални привредни раст догодине бити 3,5 одсто, а инфлација 2,7. Веће плате и пензије од почетка наредне године, као и веће јавне инвестиције, треба да допринесу и расту привредне активности. Те прогнозе су усаглашене с мисијом ММФ-а, која је 7. новембра била у Београду и разматрала српске предлоге за наредну годину.
Држава је у буџету за 2018. годину испланирала и субвенције од 87,62 милијарди, што је нешто више од три милијарде динара више него ове године. При том, привреди су за догодине планиране веће субвенције – 15,05 милијарди динара, док су ове биле 14,21 милијарди. Највеће повећање је субвенција пољопривреди па је тако планирано 34,31 милијарде динара, уместо овогодишње 31,6 милијарде. Више новца на име субвенција планирано је и за путеве – 6,77 милијаради динара, а ове године је било 6,57 милијарди, као и за туризам – 1,18 милијарда, ове године износ је био 0,89 милијарди. Субвенције за културу остале су исте – четири милијарде динара. Мање него прошле године планирано је за железнице – 14,71 милијарди, а у овој су биле 15,89 милијарди динара.
Љ. Малешевић
