Копредседници Националног тима за препород села Србије министар Кркобабић и академик Драган Шкорић су одговарајући на питања заинтересованих за улагање у рибарство навели да Србија располаже огромним ресурсима за гајење слатководних врста риба. Производња рибе у последњој деценији варира између 7.278 тона, колико је износила 2017. године, и 13.013 тона у 2011. години. Према количини производене рибе Србија је, у поређењу с чланицама Европске уније, негде у средини, а мању производњу од Србије има 12 чланица ЕУ.
Кркобабић посебно наглашава неопходност повећања производње риба и удруживања у специјализоване рибарске задруге. - Србија би поново могла да буде велики извозник кавијара као пре више деценија, када је у САД и друге земље годишње извозила између две и три тоне тог специјалитета по цени од 900 долара за килограм и остваривала приход већи од 2,5 милиона долара - рекао је Кркобабић и подсетио да само у Војводини има више од 100.000 хектара које се не могу користити за друге намене, а погодне су за изградњу шаранских рибњака.
По његовим речима, производња рибе у Србији, према стручним проценама, може да се повећа за 100 одсто, уз добро осмишљен извоз прерађевина од слатководне рибе.
Просечна потрошња рибе у Србији по глави становника варира између пет и шест килограма, што је три, четири пута мање од европског и светског просека. Укупна потрошња рибе у Србији последњих година креће се између 35.000 и 50.000 тона годишње.
Национални тим за препород села Србије је за све заинтересоване који желе да се баве овим послом припремио низ савета о томе како се могу удружити, а биће организоване и стручне посете успешним рибњацима. Иницијатива за оснивање рибарске задруге стигла је, иначе, од аласа из Голупца, а све специјализоване рибарске задруге ће моћи да конкуришу за подстицајна средства у оквиру пројекта “500 задруга у 500 села”.
З. Делић
