Због увођења механизације у пољопривреду, нагло је престајао значај ових животиња. За само две деценије број коња је смањен на 74.123, да би 2015. било једва 15.222 грла. У време санкција и економске кризе порасла је потреба за коњима, али потом је њихов број поново почео да пада. Током последње три године број кобила и ждребних омица у Србији се мало мењао и кретао се око 8.000 грла.
Рачуна се да на подручју Београда, такође, нема битнијих промена, јер се узгаја око хиљаду грла коња, док је број кобила и ждребних омица статистички безначајан.
На подручју Јужне Срније број коња се смањио са десет на седам хиљада грла. Исртовремено број кобила и ждребних омица је опао са пет на три хиљаде грла. У Шумадији и Западној Србији лане је било 5.000 грла коња, што је за 30 одсто мање него три године раније. Било је око 3.000 кобила и ждребних омица, односно за четвртину мање. У Јужној и Источној Србији 2019. године било је 2.000 грла коња, односно чак за трећину мање него три годне раније. Забележено је да је лане било 1.000 кобила и ждребних омица, што је упола мање него 2017. године.
Јасно је да коњи неминовно “губе битку “ у односу на значај механизације у пољопривреди и транспорту. Али је, такође, видљиво да улога коња расте у оквиру све масовнијих привредно-туристичких манифестација код нас и у свету. У том смислу посебно место имају коњи липицанерске расе. Рачуна се да у Србији сада има око 2.000 коња те расе и да ће их наредних година бити још више. Посебно најквалитетнијих грла, чија вредност у иностранству достиже знатно веће износе од оних на нашем тржишту. Тако липицанери постају економски све интересантнија грла у Србији, па се очекује и подршка државе, како би се њихов број повећао.
Б. Крстин
