Он је за Танјуг објаснио да НСЗ посредује у запошљавању и страних држављана, али да је по том питању главна улога НСЗ издавање дозвола за рад.
„Основни услов је да је страном држављанину претходно издата дозвола за боравак, а након тога, уколико се послодавац обрати са захтевом, страно лице може да добије и дозволу за рад. Ми у овој години имамо нешто интензивнији пролив странаца. До сада смо издали преко 20.000 дозвола за рад, док је протекле године било 13.000 издатих дозвола”, рекао је Мартиновић.
Како је рекао, није реч о мигрантима, већ о страним држављанима, у највећем броју из Кине, Турске, Русије, Индије, Украјине и Северне Македоније, али да их има из свих земаља.
„Најчешће су у питању стране компаније које су ангажоване у Србији. Доводе своје људе, јер им је потребна радна снага која познаје њихов језик и која се лако може укључити у њихове процесе рада”, објаснио је Мартиновић.
Када је реч о домаћим радницима на евиденцији Националне службе за запошљавање (НСЗ) тренутно се налази 482.000 особа и то је најмањи број незапослених у протекле две деценије, изјавио је Мартиновић.
Он каже да је само у првих 10 месеци ове године 191.000 особа које су биле на евиденцији НСЗ нашло посао, што је за 9,1% више него претходне године.
Мартиновић наводи да као што се смањује број лица на бироу, тако је и позитиван тренд да се смањује број лица која примају новчану надокнаду од НСЗ. То показује да је мање отпуштања него раније, закључује Мартиновић.
„Последња исплата је извршена за 29.000 лица, али ако погледамо годину дана раније видимо да смо имали и по 33.000 лица месечно. Реч је о људима која су проглашена технолошким вишковима, који су радили на одређено време или по неким другим краткорочним уговорима, а изгубили су посао независно од своје воље или жеље“, истиче директор НСЗ.
Мартиновић наводи да је квалификациона структура оних који су на евиденцији НСЗ врло неповољна јер је 34% њих без квалификација или су полуквалификовани, 50% су лица са средњом стручном спремом, док остатак чине факултетски образована лица. Око 20% лица су млади до 30 година, највећи број лица је од 30-50 година, док остатак чине они старији, наводи Мартиновић.
