Економисти Радојка Николић и Љубодраг Савић сагласни су да улагања у инфраструктуру отварају простор за долазак страних инвеститора, нових фабрика, радних места, развој туризма, али и задржавају грађане да остане да живе и раде у свом окружењу.
Оно што је најзначајније када се развија инфраструктура једне земље, каже она, није само побољшање нивоа животног стандарда становништва, већ и то што се тако омогућава долазак нових инвеститора, отварање фабрика, веће стварање дохотка...
"Улагање у инфраструктуру је данас постало основни показатељ развијености једне економије и у том погледу, не само Србија, већ читава Западни Балкан, прилично заостају за развијеним земљама" указала је Николић.
"Србија још и добро стоји у поређењу са осталим земљама Западног Балкана јер рецимо има за 30 одсто нижи ниво развијености инфраструктуре у односу на земље централне Европе, док је Албанија негде 70 одсто испод нивоа тих земаља", наводи Николић.
Истиче да се у српску инфраструктуру до прошле године улагало три и по одсто БДП-а, а пожељно би било, наводи Николић, четири или пет одсто БДП-а, колико иначе улажу земље центалне Европе.
И економиста Љубодраг Савић истиче да улагање у инфраструктуру отвара простор за долазак нових инвеститора, јер, како каже, када инвеститори долазе у Србију два најчешћа питања која постављају јесу - да ли су развијена путна мрежа и енергетика.
"То су они инфраструктурни објекти који омогућавају долазак страних инвеститора. И не само њих, већ су значајни и за домаће инвеститоре. Они отворају простор за развој туризма, простор за развој других делатности, скраћују време путовања", рекао је Савић.
Према његовим речима, ефекти улагање у инфрастуктуру се не виде одмах, али на развој економије имају одложено дејство.
"У економској теорији је одавно дефинисано да је добра инфраструктура најважнија претпоставка за развој сваке земље", закључио је Савић.
