Уместо за инфраструктуру, већа средства за војску и полицију

БЕОГРАД: Председник Фискалног савета Павле Петровић оценио је да је добро што је дефицит мали и што је предложени буџет за 2019. избалансиран са приближно једнаким расходима и приходима, али је критиковао значајнија средства за набавку опреме за војску и полицију и за повећање плата запослених у јавном сектору.  
pavle petrovic
Фото: Tanjug (Tanja Valič)

Тиме се свесно направио избор који значи умањење привредног раста, сматра председник Фискалног савета. 

Он каже да је влада требало да повећа средстава у 2019. за капиталне инвестиције у инфраструктуру и за заштиту животне средине. 

Задовољан је што је предложени буџет за 2019. избалансиран с приближно једнаким расходима и приходима.  

Мали дефицит ће, каже, довести до даљег смањивања јавног дуга са садашњих око 54 одсто БДП на приближно 51,5 одсто БДП на крају 2019. године.  

Фискални савет сматра да се буџетом за идућу годину планира већи раст просечних нето зарада у јавном сектору него што је економски оправдано, па тако, како каже, Петровић, просечна нето плата у државном сектору неоправдано расте девет одсто, дупло више него што расту плате у приватном сектору.

Рекао је да се другу годину заредом плате у јавном сектору паушално одређују. 

Имате по секторима ад хок паушално подизање плата од седам до 12 одсто уместо да је то било решено системски, платним разредима, од којих се нажалост одустало, рекао је Петровић.

Петровић је рекао да се Влада одлучила на смањење оптерећења на плате с 63 на 62 одсто, а Фискални савет је предлагао смањење на 60 одсто. 

Истиче да је основна мањкавост буџета изостанак инвестиција чиме се, каже, поткопава темељ будућег раста, а било је, каже, простора за њихово повећање.

Наша путна инфраструктура је, каже, за 20 одсто лошија у односу на регион, а железничка за 40 одсто. 

Стиче се утисак да имамо много аутопутева, а имамо за трећину мање него Хрватска, Словенија, Мађарска. Пруге нису електрификоване, возиви иду испод 60 километара на сат, рекао је Петровић и навео да су инвестиције прави начин да се подстиче привредни раст. 

Упозорио је да је Србија веома закаснила с инвестицијама у заштиту животне средине, а једна је од најзагађенијих земаља у Европи.  

Кључни проблем је, каже Петровић, низак привредни раст, упола мањи од земаља централне и источне Европе. 

У последњих пет година привреда Србије је укупно порасла за 10 одсто, а просек централне и источне Европе за 20 одсто. Дупло брже су расле у односу на Србију. Због тога Србија заостаје у погледу животног стандарада. У Румунији је већи за 50 одсто, у Бугарској за 30 одсто, рекао је Петровић.

Каже да иако ће ове године привредни раст бити изнад четири одсто, а то је још увек испод просека централне и источне Европе.

Тај раст је условљен добрим делом једнократним растом пољопривредне производње 2018. у односу на сушну 2017. годину.

Стварни раст је од три до 3,5 одсто. Није  случајно што се за 2019. планира управо раст од 3,5 одсто што је смањење у односу на ових четири одсто, наводи Петровић.

Као нестручне коментаре оцењује наводе да је та разлика у привредном расту између Србије и централне и источне Европе због фиксалне консолидације коју је Србија спроводила. 

Не може огромна разлика да се објасни фискалном консолидацијом. Добар део тих земаља су такође имале оште фискалне консолидације, па су се брзо вратиле на пут привредног раста. Проблем с растом је структурне природе и важно је да се Влада суочи с тим и да онда доноси мере које ће поспешити привредни раст, рекао је Петровић. 

Навео је и да је од 2016. повећана буџетска резерва, да је износила 12 милијарди динара, а сада је четири пута увећана и износи око 50 милијарди динара у 2019. 

Та средства Влада може током године да расподељује с једне на другу позицију и да при том не тражи ребаланс буџета. У 2018. за војску и полицију је била планирана 21 милијарда, а стварна цифра је 30 милијарди динара. То је захтевало ребаланс буџета, каже Петровић. 

Критика Фискланог савета тиче се и кршења буџетске процедуре и календара. 

У петак је предложени буџет дошао код посланика, а у уторак је почела дискусија. Закон налаже да је најмање потребно месец дана да влада остави парламенту и јавности да дискутују, каже Петровић. 

Навео је и да је последњи завршни рачун буџета био за 2014, а обавеза је Владе да га доставља за сваку буџетску годину како би се знало како је трошен новац.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести