Многи грађани Србије због тога одлазе у иностранство, али је, наравно, и много оних који се селе унутар земље, а осим потраге за послом место становања мења се и због школовања, жендибе, удаје... Унутрашње миграције становништва су уобичајене, а по подацима Републичког завода за статистику током 2019. године у Србији је 127.421 особа променила пребивалиште, односно трајно се преселило из једног у друго место/насеље, али има и оних који остану у истом граду, општини или региону.
Подаци РЗС показују и да се прошле године највише особа селило из једне у другу општину/град унутар исте области (38,3 посто), а најмање из једног у друго насеље у оквиру исте општине/града (24,3 посто). Највећи број пресељења остварен је на територији Београдске области, у којој је забележено 52. 964 досељења, односно 45.240 одсељења.
Будући да је просечна старост оних који су променили пребивалиште 34,4 године (за мушкарце 34,8 година, а за жене 34 година), могло би се рећи да је управо економски разлог најчешћи за доношење одлуке о промени пребивалишта, а да су највеће бројке везане за највеће и најразвијеније градове. Наиме, подаци РСЗ говоре да су Београдски регион и Регион Војводине у 2019. години имали позитиван миграциони салдо, а исти резултат оствариле су Београдска област, те Јужнобачка, Севернобачка и Нишавска област.
По речима председника Савеза самосталних синдиката Војводине Горана Милића, извесно је да је потрага за послом један од најважнијих фактора за унутрашње миграције.
Негативан салдо у 133 општине
Подаци РСЗ показују да је, када се посматра на нивоу општина/градова, у тек 35 њих прошле године остварен позитиван миграциони салдо. Негативан миграциони салдо забележен је у 133 општине/града, а у једној је миграциони салдо једнак нули, односно исти је број оних који су се лани доселили и одселили. Са становишта економске активности, 60 посто миграната су издржавана лица, 32 посто су активна, а осам посто је оних који имају лични приход.
- У већим градовима сконцентрисани су највећи производни капацитети, понуда за посао је највише, а то су и универзитетски центри - каже Милић. - Грађани се из различитих разлога селе, понекад то буде само на пар месеци, рецимо кад су у питању сезонски послови, а онда то ново место постане место у којем су пронашли егзистенцију и у њему остају. Наравно, највише се одлази из мање развијених делова земље, али има миграција и између већих градова.
Подаци РСЗ кажу да је у Војодини прошле године забележено укупно 28.789 досељења, од којих се 13.237 особа доселило из неке друге области, а 7.216 из исте. У исто време забележено је 28.210 одсељења - у неку другу област одселило се 12.719 људи, а 7.216 особа је променило пребивалишта, али је остало у истој области. Миграциони салдо у Војводини је позитиван и износи 519, а број пресељења међу насељима исте оптшине или града је 8.275.
Највеће миграције у Војводини забележене су у Јужнобачкој области јер је прошле године било 12.131 досељења, а 10.381 одсељења. Ова обаст бележи позитиван миграциони салдо од 1.750, а осим ње то је остварено још само у Севернобачкој области где он износи 67. У преосталих пет области у Војводини забележен је негативан миграциони салдо - из Западнобачке области прошле године се одселило 400 људи више
него што се доселило, Јужнобанатској -111, Севернобанатској - 213, Средњобанатској - 510 и Сремској области где је негативни салдо био 103.
Највеће миграције, наравно, везане су за највеће градове, а предњачи Нови Сад где је остварен позитивни миграциони салдо 2.117, а потом следе Панчево, Суботица, Стара Пазова, али су бројке много ниже. Највећи негативни миграциони салдо забележио је Врбас - 236, а веома високо пласирани су и Зрењанин - 181, Кикинда - 149, као и Сомбор, из којег се одселило 151 особа више него што је у њему нашло ново место за живот.
Д. Млађеновић
