У великом броју стечајних поступака стечајни управници сусрећу се са спорностима у вези са имовинско правним статусом ове имовине у смислу да њен имовински статус није регулисан у складу са позитивним прописима, односно у погледу ове имовине нису спроведени одговарајући уписи у јавне књиге и тиме је доведно у питање право својине стечајног дужника над том имовином.
Чињеница да се ради о ванкњижној својини у великој мери утиче на могућност и динамику продаје стечајног дужника, а и на цену.
Наиме, поступак уписа у јавне књиге често битно утиче на динамику продаје непокретне имовине предузећа које је у стечају. Како би и самим стечајним управницима било јасније како се уписује имовина у катастар непокретности, па самим тим и имовина стечајних дужника, Агенција за лиценцирање стечајних управника је, уз подршку Светске банке и Привредне коморе Србије, организовала семинар на ту тему, на којем су говорили директор Центра за надзор и развој професије АЛСУ Душко Пантић, помоћник директора Републичког геодетског завода Миљана Кузмановић Костић и адвокат Михајло Срдић.
По Срдићевим речима, Закон о стечају у више одредби на директан и индиректан начин регулише питање уписа у катастар непокретности, како у погледу процесних тако и материјално-правних последица које отварање стечајног поступка може проузроковати на ток управног поступка као и на остваривање права одређених лица, које су странке или учесници у стечајном поступку, а која зависе од уписа у катастар непокретности.
Од тог момента, наставља наш саговорник, правни посао располагања стварима и правима које улазе у стечајну масу, који је стечајни дужник закључио после отварања стечајног поступка, не производи правно дејство, осим у случају располагања за која важе општа правила поуздања у јавне књиге, а друга страна има право да захтева враћање противчинидбе из стечајне масе као стечајни поверилац.
Само правни посао који је настао на бази начела поуздања у јавни регистар па самим тим и у катастар непокретности може одржати на снази одређени правни посао закључен након отварања стечајног посутпка под условом да је стицалац савестан, каже Срдић.
Према његовим речима, отварање стечајног поступка се може уписати у катастар непокретности у својству забележбе личног стања имаоца права. Катастар непокретности је дужан, истиче Срдић, да на захтев стечајног управника без накнаде достави податке о имовини и правима стечајног дужника за период од пет година пре отварања стечајног поступка из збирке исправа и базе података.
Након продаје имовине стечајног дужника која је била оптерећена заложним правом, стечајни судија по сили закона доноси посебно решење по Закону о стечају којим, указује Срдић, констатује да је продаја извршена и налаже одговарајућем регистру упис права својине и брисање терета насталих пре извршене продаје, односно упис других права стечених продајом.
То решење с доказом о уплати цене је основ за стицање и упис права својине купца, без обзира на раније уписе и без терета, као и без икаквих обавеза насталих пре извршене купопродаје, укључујући и пореске обавезе и обавезе према привредним субјектима пружаоцима услуга од општег интереса које се односе на купљену имовину, нагласио је Срдић.
Љ. Малешевић
