Међутим, грађани и даље највише штеде у еврима, те штедња у тој валути чини 91 одсто укупне девизне штедње, што је нешто мање од девет милијарди евра.
И динарска и девизна штедња последњих неколико година бележе константан раст, рекао је за Танјуг генерални директор Сектора за монетарне операције НБС Никола Драгашевић.
Док је од 2012. динарска штедња утростручена, по подацима НБС, девизна штедња од 2011. расте просечно око 315 милиона евра годишње, а од почетка 2018. повећана је за 230 милиона евра.
"Укупна штедња грађана у домаћим банкама износи 10 милијарди евра, од тога 9,6 милијарди евра, односно негде око 96 одсто штедње је девизна штедња, док се нешто више од четири одсто укупне штедње грађана односи на динарску штедњу", рекао је Драгашевић.
Када је реч о исплативости, Драгашевић каже да НБС већ неколико година уназад указује на већу исплативост динарске у односу на девизну штедњу, и то и у кратком и у дугом року.
"Неколико фактора говори у прилог томе, пре свега релативно веће каматне стопе на динарску штедњу у односу на девизну, али и повољнији порески третман динарске у односу на девизну штедњу", наводи Драгашевић.
Објаснио је да приход од камате на динарску штедњу није предмет опорезивања за разлику од камате на девизну штедњу која се опорезује.
Када је у питању рочност штедних улога, наводи да је и у случају динарске и у случају девизне штедње углавном реч о штедним улозима ороченим на период до годину дана.
"Међутим, ту постоји разлика када је реч о динарској и девизној штедњи. Када говоримо о динарској штедњи највећи део, односно 60 одсто динарске штедње односи се на штедњу која је орочена на период од годину дана, док се 25 процената односи на неорочену штедњу (ависта), односно на штедњу по виђењу", прецизира Драгашевић.
Када је реч о девизној штедњи, наводи да се 62 одсто девизне штедње односи на неорочену штедњу, односно на девизне депозите по видењу, док се 18 процената односи на штедњу која је орочена на период од шест месеци до годину дана.
"Уколико говоримо о валутној структури девизне штедње, ту се највећи део, односно 91 одсто девизне штедње, односи на штедњу у еврима, 4,5 процената је штедња депонована у америчким доларима, а 3,5 процената штедња у швајцарским францима", каже Драгашевић.
Подсетио је да је 2012. НБС почела са промовисањем веће употребе динара у домаћем финансијском систему у складу са својом Стратегијом динаризације.
Каже да НБС већ шест година предано ради на побољшању економског амбијента што је, истиче, први стуб Стратегије динаризације и основа да се динар више користи у финансијском систему, али и наводи друга два стуба.
"То је развој тржишта динарских позајмица, односно новчаног тржишта у динарима, тржишта динарских обвезница и тржишта финансијских деривата, чиме се јача заштита од девизног ризика", рекао је Драгашевић.
Све те активности НБС, уз одржавање релативне стабилности девизног курса, постизање, а затим и одржавање инфлације на ниском и стабилном нивоу у последњих пет година допринели су већем поверењу у монетарну политку НБС, наглашава Драгашевић.
"Самим тим, веће поверење је остварено у домаћу валуту и све то треба да доприноси већој динарској штедњи, односно већој атрактивности динарске штедње у односу на девизну", закључио је Драгашевић.
У Банци Поштанска штедионица кажу да динарска штедња чини више од 20 одсто укупне штедње у тој банци која је 100 одсто у државном власништву.
"Штедња грађана у динарима у Банци Поштанска штедионица, која је апсолутни лидер у динарској штедњи, чини нешто више од петине укупне штедње, што је издваја у односу на банкарски просек који је тренутно актуелан, рекао је за Танјуг Саша Ћирковић из Поштанске штедионице.
Камата на динарску штедњу орочену на 12 месеци у Банци Поштанска штедионица износи 3,5 одсто, док је за исти период штедње у еврима 0,5 одсто.
Ћирковић каже да ниска инфлација и стабилан курс стварају повољнију климу да се клијенти зарад економске користи одлучују да штеде у динарима.
"Приметили смо да су трендови израженији у корист динарске штедње и очекујемо да се такав тренд услед повољних макроекономских околности у будућности настави, рекао је Ћирковић и навео да се све већи број њихових клијента одлучује за штедњу у динарима због вишеструко веће камате као и због цињенице да приход од камате на штедњу у динарима није опорезован.
У Еуробанци кажу да је укупна штедња у тој јединој грчкој банци у Србији изнад 550 милиона евра, те да штедња у динарима расте и трентуно је око осам одсто, док је у еврима већа од 90 одсто.
"Каматне стопе су дефинитивно веће за динаре и иду до неких 3,5 одсто, док каматне стопе за штедњу у еврима у нашој банци иду до неких 0,8 одсто", рекао је за Танјуг члан Извршног одбора Еуробанке Душан Михаиловић.
Михаиловић је навео да се поједини клијенти све више одлучују на штедњу у динарима због атрактивнијих каматних стопа и стабилног курса динара, а да грађани најчешће орочавају своје улоге на 12 месеци.
Како је рекао, због потенцијалног валутног ризика штедише се углавном одлучују за штедњу у еврима, а поред штедње у динарима и евра, у малом проценту су заступљене "егзотичне валуте" попут шведске круне и аустралијских и канадских долара.
