Извесно је да опоравак привреде не може бити јако брз, што значи да још дуже време можемо очекивати ниске каматне стопе, како би новац био што доступнији и предузећима и грађанима, каже Васић.
Додаје да управо зато и Еурибор има негативну вредност и налази се на историјском минимуму.
Већина кредита код нас везана је за Еурибор и директна последица биће пад камата, односно смањење месечних рата, и за постојеће и за нове кредите, наводи он и подсећа да још од глобалне кризе из 2008. године готово непрекидно трају напори за оживљавање привреде.
Васић подсећа, у интервјуу за нови број Магазина бизнис, да сличну политику води и Народна банка Србије, која је референтну каматну стопу смањила на 1,25 посто са нивоа од 2,25 процената, колико је она износила почетком 2020. године.
Коментаришући рад банака у условима актуелне здравствене кризе, истиче да кредитна активност ни у једном тренутку није престајала, што је добра вест која говори да криза није изазвала потпуну блокаду у пословању и животу наших људи.
Према извештају Кредитног бироа из јуна, у 2020. години готовински кредити су порасли за 6,8 одсто. Маса стамбених кредита у односу на исти период прошле године већа је за 10,4 одсто, прецизира Васић.
Два мораторијума на отплату дугова банкама, како би се помогло грађанима и привреди у условима смањених прихода услед пандемије, по његовом мишљењу су испунила своју сврху.
Судећи по досадашњим ефектима, у тој намери се успело. Вредност обавеза које су банке одложиле износи око три милијарде евра и то је заиста велики износ новца који је на одређени начин убачен у новчане токове, односно остао је у рукама клијената банака, наводи Васић.
Сматра да ниво проблематичних кредита (НПЛ) у банкама неће због корона кризе порасти до ризичног нивоа.
У претходним годинама НБС и банке у Србији урадиле су заиста много на смањењу удела НПЛ-ова и показало се сјајним што је то урађено пре кризе. Са 31. децембром 2015. удео доцње у укупној суми банкарских кредита износио је 18,6 одсто, а захваљујући низу мера, на крају јуна ове године тај проценат био је свега 3,6 одсто. То је одлична полазна позиција и зато не верујемо у ризично повећање лоших пласмана, рекао је Васић.
Оцењује, такође, да српски банкарски систем у 2021. годину улази са врло позитивним пословним окружењем.
Ми смо претходних година решили неколико неуралгчних тачака, као што су ризични пласмани и питање кредита индексираних у швајцарским францима. У нову годину улазимо са стабилним и организованим банкарским системом, са стабилном валутом која омогућава предвидиво планирање, с добрим макроекономским показатељима и најавом високог раста, каже Васић.
Задуженост грађана и привреде је, по његовом мишљењу, таква да оставља још доста простора за развој кредитног пословања.
Дигитализација је озбиљно започета и такође омогућава убрзани раст ових услуга. То су разлози због којих са великим оптимизмом чекамо 2021. годину, поручује генерални секретар УБС, Владимир Васић.
