Број ових тужби, које су закрчиле судове мери се десетинама хиљада, а Блаж Бродњак, председник НЛБ групе, недавно је изјавио да судски систем у држави треба да нађе решење за овај проблем који би банке могао да кошта чак 100 милиона евра.
Поводом тужби огласио се и Међународни монетарни фонд, који је раније саопштио да би проналажење брзог решења за све већи број судских поступака против банака, у којима се оспорава законитост наплаћивања накнада за обраду кредита и осигурање стамбених кредита, ојачало финансијски сектор и побољшало пословну климу.
Владимир Васић у разговору за Танјуг истиче да би нерешавање овог проблема могло изазвати последице и по будуће клијенте банака, привреду али и по инвестициони рејтинг државе.
Када је реч о могућим последицама по будуће клијенте оне би се, каже, могле огледати кроз скупље банкарске услуге, односно веће каматне стопе.
"Када банка добије тужбу, она истог тренутка мора да резервише одређена средства за тај спор. Спор траје од једне до три године и докле год траје, та средства су резервисана, не пласирају се, а то значи мање новца у оптицају и самим тим цена новца иде на горе", објашњава Васић.
Према његовим речима, други проблем је правни ризик, јер је овде реч о ретроактивним, односно тужбама које се односе на време од пре 10 и више година.
То је лоша порука потенцијалним инвеститорима, која, објашњава он, каже да нешто што се сада сматра да је у складу са законом, за 10-15 година се може тумачити другачије.
Саговорник Танјуга наводи да је Народна банка Србије јасно ставила до знања да је наплата накнада дозвољена и да је то потврдио и Европски суд правде.
"Овај суд је у новембру 2019. потврдио да је наплата дозвољена ако је клијент унапред упознат са свим трошковима, па и њом, што код нас јесте случај. Мислим да је банкарски сектор једини који има таксативно набројане све трошкове који улазе у цену коштања", каже Васић.
Додаје да је то постигнуто кроз ефективну каматну стопу као горњу цену коштања, а клијенти добијају и предлог уговора, уговор, као и план отплате кредита, где се опет виде сви трошкови.
Васић истиче да се ове накнаде наплаћују свуда у Европи, али да тужбе због тога постоје само у Србији и да се њима зарад интереса неких група може пољуљати систем стваран годинама.
На питање ко ту зарађује и колико, Васић каже да на тужбени захтев клијента, адвокати и други укључени у процес подношења тужби и вођења спорова зарађују 24 пута више.
"Ако тужбени захтев износи 2.000 динара, неко други добија 48.000 и онда је јасно где је интерес. Овде има и још нешто што се сматра недозвољеним у адвокатском кодексу, а то је рекламирање услуга", каже он.
Додаје да су сада уз посредовање разних удружења бандере излепљене позивима за тужбе, да се тако, као и објављивањем плаћених огласа на друштвеним мрежама, ствара тражња за адвокатским услугама.
