- Прва Комора за трговину, индустрију и занатство, која је покривала простор данашње Војводине, основана је 1850. године у Темишвару, који је тада био административно средиште Војводства српског и Тамишког Баната. Касније се седиште коморе за Бачку налазило у Сегедину, за Банат у Темишвару, а за Срем у Осијеку. По војвођанским градовима осниване су коморске подружнице - каже у разговору за “Дневник” председник Привредне коморе Војводине Бошко Вучуревић, највљјући овај значајни јубилеј.
- Већ током децембра 1918. године, непосредно по оснивању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, у Новом Саду су учестала окупљања привредника из Новог Сада и других бачких места, на којима су разматране опште политичке и привредне прилике, као и могућности повезивања и организованог деловања привредника. Тако су се у Великом Бечкереку (Зрењанину) окупљали и банатски привредници. У таквим околностима настала је прва идеја о неопходности оснивања коморе за подручје Бачко-бодрошке жупаније, чије би седиште било у Новом Саду, као и за подручје Баната, са седиштем у Великом Бечкереку.
Вучуревић каже да су представници трговаца и занатлија 1. фебруара 1919. године, у Свечаној сали здања Матице српске у Новом Саду, основали Трговачко-занатску комору у Новом Саду.
- Привремени председник постао је трговац Љуба Стефановић, а у августу га је наследио Коста Миросављевић, који је био дугогодишњи председник Коморе (1919-1939) и свакако најзаслужнији за њен развој и значајну улогу коју је Комора имала у међуратном периоду. Зато смо крајем 2018. године установили Повељу о награди ПКВ “Коста Миросављевић” која, на годишњем нивоу, истиче појединце и привредна друштва, који својим радом и изузетним резултатима, друштвено одговорним понашањем и осталим позитивним особинама и деловањем стичу право да буду добитници и носиоци овог озбиљног и репрезентативног признања, у чијем је називу уткано име утемељивача традиције ПКВ. Некадашњи назив награде био је “Првомајска награда”, а додељује се од 1965. године – каже Вучуревић.
Од 1926. године, Трговачко-занатској комори у Новом Саду придружила се и Индустријска комора из Новог Сада, па је нови назив гласио Трговинско-индустријска и занатска комора у Новом Саду. Према пројекту архитекте Милана Секулића, 1931. године изграђена је троспратна зграда Коморе у стилу модерне, са рељефима на фасади вајара Сретена Стојановића.
Писмом Главног народноослободилачког одбора Војводине Трговинско-индустријској и занатској комори у Новом Саду 1945. године проширена је територијална надлежност и на територију целог Срема. Септембра 1946. године, одлуком Главног извршног одбора АПВ, дошло је до спајања Трговинско-индустријске коморе у Новом Саду и Трговинско-индустријске коморе у Петровграду, у једну комору под називом Трговинско-индустријска комора Нови Сад. Истом одлуком Душан Дунђерски, индустријалац из Петровграда, постављен је за председника нове Коморе.
Законом о образовању јединствених привредних комора за подручја аутономних јединица (1962), отпочела је наредна етапа у развитку коморског система у Војводини после Другог светског рата. Тако је Покрајинска привредна комора у Новом Саду настала спајањем дотадашњих привредних комора: Пољопривредно-шумарске коморе АП Војводине; Трговинске коморе АПВ; Угоститељске коморе АПВ; Занатско-комуналне коморе АПВ; Савеза земљорадничких задруга АПВ и Савеза неземљорадничких задруга АПВ. Законом је формирана и Обласна привредна комора са седиштем у Приштини.
Нова етапа у развитку коморског система у Војводини отпочела је 1974. године, прерастањем Покрајинске привредне коморе у Привредну комору Војводине. Јединствен коморски систем Србије успостављен је Законом из 2015. године. Од првог јануара 2017. године на снагу су ступили и преостали кључни чланови Закона о привредним коморама, који су се односили на чланство у коморама и на начин њиховог финансирања. Чланство у коморама поново је постала обавеза (систем финансирања, односно обрачуна чланарине значајно је поједностављен и олакшан у поређењу са претходним законским решењима). Тиме је коморски систем у Србији почео да функционише у пуном капацитетуи омогућио да се заједничким снагама – на локалном, регионалном и националном нивоу, ради на јачању привредног амбијента, закључио је Вучуревић.
„На нашим просторима, занатски и трговачки цехови су током 18. века имали улогу сличну каснијој улози коморе, а постојали су у свим панонским градовима са претежним или знатним бројем српског становништва у Баји, Сомбору, Вуковару, Петроварадинском Шанцу (Новом Саду), Карловцима, Земуну, Великом Бечкереку, Темишвару, Панчеву. У слободним и краљевским градовима сваки јачи занат имао је свој цех, а слабији занати су се удруживали у заједничке цехове, па је тако у Новом Саду крајем 18. века постојао заједнички цех столара и лицидера“ каже Вучуревић.
У Великом Бечкереку 22. јануара 1920. године основана је Банатска трговачка, индустријска и занатска комора, чија традиција, такође, чини део данашњег историјског идентитета и континуитета Привредне коморе Војводине. Под председништвом Ђорђа Јовановића 20. јуна 1920. године одржана је 11. пленарна седница Коморе, на којој је изабран за потпредседника Радивој Цветков, управитељ Српске штедионице у Великом Бечкереку. На овој седници изабрани су за почасне чланове знаменити научник Михаило Пупин, професор Колумбија Универзитета у Њујорку, родом из Идвора, Симон Јоановић, бивши генерални конзул, родом из Беодре (данашњег Новог Милошева), Ђорђе Берисављевић, управитељ Српске банке у Загребу, родом из Великог Бечкерека и Владимир Матијевић, председник „Привредника“.
Дејан Урошевић
