Бечки институт је једна од водећих међународних организација, када је реч о екомонским политикама.
Подаци из истраживања показују да је тема комплекснија него што се мисли, и поређење са другим анализама сличног типа би потврдило или оповргнуло наводе, наводи „Стартит”.
У сажетку извештаја стоји да, иако су све земље региона током наведеног периода забележиле нето одлив становништва, поједине земље, попут Србије и Северне Македоније, забележиле су нето прилив високообразованих, док је општи тренд да ове крајеве највише напуштају они нижег и средњег образовања, с нарочитим нагласком да Србију напушта доста медицинског особља. Цитирана је изјава професора Михаила Арандаренка са Економског факултета у Београду за портал „Бизнис”, који је и консултант истраживања задужен за подрује Србије.
Према резултатима истраживања, укупан број пристиглих високообразованих људи у периоду 2015. до 2019. је око 90.000. То значи да је у земљу, у наведеном периоду, ушло укупно око 90.000 више високообразованих него што је из ње отишло.
Међу њима предњаче они који су били у старосној групи 15-19 година 2010. у Србији, а данас имају између 24-29, што говори у прилог тези о повратку свршених студената. По свему судећи, само у овој групи има више од 40.000 високообразованих.
Постоји, међутим, и једна важна разлика – према категоризацији студије, различите врсте медицинских радника класификовани су под више, тј. вокационо образовање, и не рачунају се у нето разлику везану за високообразоване.
Наводи да за тај феномен постоје три вероватна објашњења. Део прилива може се објаснити нашим дипломцима који су се по стицању диплома у иностранству вратили у Србију. Други разлог могао би бити прилив младих из региона, попут Босне и Херцеговине, који долазе у Србију ради образовања и у њој и остају. Трећи фактор могао би бити прилив високообразованих странаца који долазе у земљу.
Е. Д. Н.
