Као никада до сада, европске земље се ослањају на програме који охрабрују погођене компаније да задрже запослене уз скраћење радног времена.
У том случају, држава субвенционише део њихових плата, а у неким земљама та помоћ иде чак до 80 одсто просечне зараде, пише Си-Ен-Ен бизнис.
За разлику од САД, где послодавци отпуштају раднике, који потом морају да поднесу захтев за добијање накнаде за незапосленост од државе, програмима попут немачког „Курцарбајта“ (скраћено радно време) чува се однос између послодаваца и запослених и помаже да се рад брзо настави, када се компаније поново покрену.
То се десило и током рецесије која је уследила након финансијске кризе 2008. године.
Запосленост у Немачкој је тада пала за само 1,0 одсто, иако је економска производња потонула за чак 7,0 процената, каже економиста Беренберг банке, Флоријан Хенсе.
Економисти се слажу да немачки систем - према којем влада покрива између 60 и 67 одсто плате за нерадне сате - углавном служи својој сврси.
То је прави начин поделе терета између владе, послодаваца и запослених, наводи Хенсе.
Александар Хијзен, економиста за тржиште радне снаге у Организацији за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), каже да је у Немачкој можда чак сваки четврти запослени на програму рада са скраћеним радним временом.
У Француској и Италији тај број расте и обухвата сваког трећег или другог радника.
Програми попут “Курцарбајта” и француског "шомаж парсијала” добро су прилагођени за корона кризу, барем на кратак рок.
Осмишљени да реше краткотрајни економски шок, они служе предузећима и радницима као средство да премосте тежак период док владе не почну да укидају рестриктивне мере уведене ради обуздавања пандемије.
Велика Британија је усвојила сопствену верзију оваквог програма за превазилажење тренутне кризе, а чак 6,3 милиона британских радника укључено је у тај тромесечни програм.
Овакви програми могли би да подупру опоравак Европе и да омогуће брзо и ефикасно покретање економија у региону уз опоравак потражње.
Ипак, проблем би могао да настане ако криза потраје дуже него што се очекивало, јер ће огроман број људи који користе ове програме напрегннути државне финансије до крајњих граница.
Привремени програми, попут британске варијанте, могли би чак да доведу до преласка људи коју су на принудном одмору у категорију незапослених, ако се привредна активност ускоро не покрене.
Немачка влада, према подацима инвестиционе банке УБС, тренутно субвенционише зараде око 10,1 милиона људи, у односу на1,4 милиона у јеку глобалне финансијске кризе.
Истраживање минхенског Института ИФО, објављено ове недеље, показало је да 99 одсто ресторана и 97 процената хотела у земљи користи “Курцарбајт” програм, као и 94 посто компанија у аутомобилском сектору.
У Француској, влада каже да 11,3 милиона људи користи програм „шомаж парцијал”.
Програмима скраћеног радог времена покривају се такође зараде 7,7 милиона Италијана и 3,4 милиона Шпанаца, наводи Си-Ен-Ен.
