Вучић је на свечаном отварању рекао да је ветропарк "Чибук 1" од огромног значаја за Србију и да ће, између осталог, обезбедити струју за 113.000 домаћинстава, односно 250.000 људи.
Председник је рекао и да је ветропарк први нови, велики и вредан објекат у енергетском сектору, који је отворен у последњих 30 година."Ово показује колико Србија иде напред, шта је у стању да уради, а што није могла урадити пре четири, пет, шест година", рекао је Вучић.
Он је истакао и да ће Србија морати све више да се орјентише на зелену енергију и да ће то у будућности и радити.Иза пројекта стоје компанија Ветроелектране Балкана и компанија Масдар из Абу Дабија, а инвестицију вредну око 300 милиона евра подржале су Међнародна финансијска корпорација (ИФЦ), чланица групације Светске банке, и Европска банка за обнову и развој.
Министар енергетике и рударства Александар Антић поручио је данас на отварању ветро електране Чибук 1 у Ковину да је у питању један од највећих објеката те врсте у Европи, без сумње у Србији и региону, и да ће отварање овог ветропарка допринети енергетској безбедности и сигурности снабдевања струјом у Србији.
"Ова ветро-електарна није највећа само у региону и Србији већ представаља објекат који Србија пушта на мрежу од 1991. године од пројеката Костолац 2, Хидроелектране Пирот", рекао је Антић.
Ветро-парк, објашњава, није само крупан допринос циљу Србије да 27 посто укупне потрошње енергије добија из обновљивих извора, већ представља, каже, значајан додатни извор производње енергије у Србији.
Са својих 430 гигават часова енергије производње годишње представљаће готово 1,5 процената наше годишње производње енергије и тиме ће каже значајно утицати на укупну енергетску безбедност Србије и сигурност снабдевања.
Овај пројекат поред читавог низа важних сегмената који су део укупних напора у борби против климатских промена државе, каже Антић, као што је борба за очување животне средине, има још низ других пратећих елемемата који су важни за Србију.
Поред ветропарка се налази огромна трансформаторска станица од 400 кЊх коју је инвеститор био у обавези да изради и стави на располагање и у валсништво "Електро-мрежама Србије" а које ће, каже министар, представљати снажан енергетски потенцијал за читав регион.
"Трафо-станица ће дати значајан допринос у укупним напонским приликама у Србији смањењу губитака, а тиме огроман енергетски значај", рекао је Антић и подсетио да је последњу овакву трафо-станицу у рад пустио председник Србије 2015. године у Београду - "Београд 20".
Антић се захвалио инвеститорима и финансијским институцијама које су препознале Србију као сигурну и стабилну дестинацију за овако, како је рекао, снажне али осетљиве пројекте, те председнику Србије за кога је рекао да је дао кључни допринос да Србија постане еконосмки и политички стабилна земља која може да привлачи овакве инвестиције.
"Ми ћемо да се развијамо у свим сегментима, наравно и у енергетици, уважавајући наше ресурсе и наше националне интересе пре свега, али с друге стране, дајући свој допринос у борби против климатских промена", рекао је Антић.
Ветропарк у Ковину величанствен подухват Србије и УАЕ
Отварање ветропарка Чубук 1 код Ковина потврда је снажне сарадње између Србије и Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) у области чисте енергије, преласка на обновљиве изворе енергије и и смањење емисије угљендиоксида, изјацио је данас министар за климатске промене УАЕ Тани Ал Зајуди.
Зајуди је на свечаној церемонији отварања ветропарка Чибук 1 у Мраморку код Ковина нагласио да је прелазак на чисту енергију постао императив и да не треба губити време јер је то, како је рекао, важно због отварања нових радних места, побољшања здравља становништва и очувања животне средине.
"Надам се да ће отварање Чибука 1 допринети да Србија достигне 27 одсто производње електричне енергије из обновљивих извора", рекао је Зајуди.
Додао је да компанија Масдар светски рекордер у обновљивој енергији и да планира да у ту област уложи више од 12 милијарди долара у 42 земље света.
"Производећи један киловат по сату кроз соларну енергију успели смо да смањимо цену електричне енергије што је важно за земље у развоју", закључио је Зајуди.
Извршни директор компаније "Масдар", која стоји иза пројекта Чибук 1, Мохамед Ал Рамах назвао је ветропарк код Ковина "непревазиђеним подухватом" Србије и великим и симболичким пројектом УАЕ који, како је рекао, представља почетак преласка на чисту енергију у Централној и Источној Европи.
"Ово је српски пројекат изграђен српском стручноасћу на корист Србије, српских домаћинстава и потрошача. Заједно смо извели величанствен пројекат који је унапредио инфраструктуру и донео радна места", нагласио је Рамах и додао да ће отварање највећег ветропарка на Западном Балкану подстаћи развој економије и нове инвестиције.
Захвалио је Влади Србије и председнику Србије Александру Вучићу што су, истакао је, омогућили да Масдар учествује у пројекту који ће, како је навео, бити цењен у целом свету.
Извршни директор Таалери Гроуп Робин Линдахл рекао је да је та финска компанија 2016.почела преговоре о уласку у пројекат Чибук 1 и захвалио је осталим партнерима на прилици да уложе у његову реализацију.
Додао је да је Таалери развила енергетске фондове и да ће у пројекте чисте енергије уложити 450 милиона евра у Европи и свету.
Директор корпоративних послова за Азију и Европу у немачкој инвестиционо-развојној компанији ДЕГ Туран Каглајан рекао је да се главна стратегија те фирме односи на обновљиве изворе енергије, као и да ће Чибук 1 допринети разноврснијој понуди енергије у Србији.
"Овај ветропарк неће допринети само локалном развоју и напретку Србије на путу ка ЕУ, већ ће утицати на економски развој целог региона", оценио је Каглајан.
Иза пројекта Чибук 1 стоје компанија Ветроелектране Балкана и компанија Масдар из Абу Дабија, а инвестицију вредну око 300 милиона евра подржале су Међнародна финансијска корпорација (ИФЦ), чланица групације Светске банке, и Европска банка за обнову и развој.
Компанија "Ветроелектране Балкана" је у стопроцентном власништву фирме "Тесла Wинд", која је заједничко предузеће компаније Масдар, финске компаније Таалери Гроуп и немачке инвестиционе-развојне компаније ДЕГ.
