"Време је да пређемо на нов модел запошљавања у државном сектору након пет предугих година забране запошљавања и рада комисије која је ограничавала запошљавање време је за флексибилнији модел у коме ће се у државном сектору Србије људи лакше запошљавати", каже Вучковић.
Он је објаснио да осим Закона о забрани постоје и друге препреке запошљавању попут буџета за плате, систематизације које неко одобрава и одлуке о максималном броју запослених.
"Када би се формално потпуно укинула забрана запошљавања и даље би имали нека ограничења, неку регулативу и документе и планове који би ограничавали да се људи не запошљавају преко сваке мере", казао је Вучковић.
Додао је да су према првим анализама Фискалног савета одлуке о максималном броју запослених и систематизације добре, нарочито за велике системе, као што су здравство и просвета, где и постоји највећа потреба за запошљавањем.
Он је казао како земље у окружењу имају просечно по седам запослених у буџетском сектору на 100 становника, а да је Србија има мање односно нешто преко шест запослених.
Како секторе у којима се највише осетио негативан ефекат забране запошљавања Вукчевић наводи здравство из кога је последњих година отишло укупно 10 хиљада људи а затим просвету, пореску управу, инспекције и неке службе на нивоу локалних самоуправа и оцењује да је "време да у оквиру ове масе запослених које сада имамо нађемо оне секторе који имају мањак запослених - да се ту људи запосле и да добијемо бољи и ефикаснији државни сектор".
Поводом најављеног укидања Закона о забрани запошљавања у јавном сектору Миладин Ковачевић, директор Републичког завода за статистику, изјавио је раније данас да "нису сазрели услови да се то препусти слободној оцени потреба и дефицита за радном снагом".
Он је истакао да је неопходно да остане нека врста централне контроле и да је неопходно сагледавање прилика у свакој институцији, органу, а да је оно што је могуће да се дефинише колико људи недостаје за одржавање функције.
Према подацима Фискалног савета до краја 2018. године број запослених у јавном сектору смањен је за 40 хиљада људи, а истовремено је за 20 хиљада људи повећан број оних који су запослени преко уговора о привременим и повременим пословима и раду на одређено.
Вучковић је нагласио да ова тема покрива само буџетски сектор односно службе које се финансирају из буџета, као што су просвета, здравство,војска, полиција, администрација, али не и државна предузећа.
"У државним предузећима има вишка запослених и ту треба ићи у реформе, то је део где ми каснимо", казао је Вучковић и дода да треба од предузећа до предузећа решавати овај проблем.
