Србија је у области заштите потрошача у фази израде преговарачке позиције у оквиру преговарачког поглавља 28 и у стратешком периоду се очекује њено усвајање и почетак преговора.
Међутим, наводи се у Стратегији, и поред тога што је та уставна категорија садржана у међународном уговору као једна од обавеза, јачање заштите потрошача је првенствено неопходно у интересу сопствених грађана и, као таква, уређена законским и подзаконским актима и планирана стратешким документима.
У претходном периоду плански приступ заштити потрошача садржан је у Националном програму од 2007. до 2012. године, након чега је усвојена Стратегија за заштиту потрошача за период 2013. до 2018. године.
У овом периоду, како се наводи, спроведена је потпуна хармонизација с правним тековинама Европске уније у области заштите потрошача. Удружења потрошача су у том периоду адекватно оснажена, а на то указује и податак да су свота која им се додељује забележила раст са седам милиона динара, колико је алоцирано удружењима потрошача у 2014. години, на 18,4 милиона, колико им је додељено 2018. године.
Истиче се и да је, осим повећања износа финансијске помоћи, порастао и број удружења потрошача којима је додељен новац за спровођење пројеката. Тако је с почетна четири удружења потрошача, колико их је добило дотације у првој години финансијске помоћи, тај број сада порастао на 11.
У погледу поделе приговора по врстама робе или услуга, издвајају се електронске комуникационе услуге, односно мобилни телефони (18,5 одсто), обућа (17,9), услуге од општег економског интереса (8,9), рачунари и ИТ опрема (7,3). Остали приговори потрошача односе се на кућне апарате (5,2 процената), намештај (4,2), телевизоре (3,8) и одећу (3,8).
Када је реч о периоду који је покривала претходна стратегија, укупан број приговора потрошача примљених између 2014. и 2018. године био је 91.346. Што се тиче начина регистрације приговора, највише их је поднето телефоном, а затим путем е-поште и лично. Највећи број приговора бележи се у Београду (36 одсто), Војводини (26 процента), затим Шумадији и западној Србији (20 одсто) и јужној и источној Србији (18 процената)...
З. Делић
