По његовим речима, да би плате и пензије биле двоструко веће, потребан је раст БДП-а већи од четири одсто, односно 4,5 одсто, а седам одсто је „оптимистичка опција”, која подразумева још бржу и снажнију трансформацију.
– Предуслови предвиђеног раста и инвестиционог плана су да се наставе инвестиционе реформе, да се ојача регионална сарадња, да се настави реформа школства и продубљивање финансијског тржишта – рекао је Ковачевић. – Ако се на свим тим фронтовима благовремено ураде одговарајући потези, онда ће то гарантовати раст и динамику привредне активности.
Он је додао и да више од 500 јавних предузећа треба подићи на виши ниво продуктивности и рентабилности и да је на тржишту рада потребно јачање, пре свега Националне агенције за запошљавање, да би се спречио одлазак радне снаге.
Професор Економског факултета Драган Ђуричин оценио је да је програмом „Србија 2025” Влада показала да дугорочно размишља о корацима после фискалне консолидације и да жели да се, уз очување макроекономске равнотеже, напредује још брже.
– Програм се темељи на доброј дијагнози стања, идентификује све факторе рањивости наше економије и предности које се могу капитализовати – рекао је Ђуричин за Тањуг. – Темељи се на јасној визији Србије која ће ићи бржим стопама приведног раста да би убрзала приближавање Европској унији, за којом, иначе, веома заостаје.
Он је истакао да се велико кашњење Србије у односу на друге источноевропске привреде и старе чланица ЕУ мора надокнадити пре свега решавањем проблема разних структурних, наслеђених нестабилности. По његовим речима, потребно је обезбедити динамичку равнотежу.
– Сам програм базиран је на неколико стубова. Основни је инфраструктура и нико на свету неће погрешити ако улаже у инфраструктуру – рекао је Ђуричин, и подсетио на то да инфрастуктура мора бити физичка и дигитална, односно да је најважнија њихова комбинација.
– Обично за политичаре кажу да су краткорочно оријентисани, да дриблају на малом простору, а ово је центаршут који на првом месту морају да искористе приватна привреда, државни и јавни сектор – каже Драган Ђуричин, и додаје да Србији у том смислу предстоји смањење релативно високих пореза да би се земља престројила у развоју од страних директних улагања, која су холистичка и зависе од интереса инопартнера, ка улагањима у приоритетне секторе у којима има конкурентну предност.
– Тих 14 милијарди евра за наредних пет година може бити мало ако се паметно уложи и може бити много ако се уложи на неодговарајући начин – рекао је Ђуричин и навео да ће морати да се нађе простор за захтеве циркуларне економије и решавање климатске кризе.
Он је истакао да је потребно пратити трендове развоја у свету, пре свега оних везаних за индустрију 4.0, као и иновације и у физичким и биолошким технологијама и да Србија мора да се определи за приоритете, структурне политике које подржавају макроекономске политике, уз праћење тренда индустрије 4.0. како је казао, када се зна да у развијеним привредама индустрија и пољопривреда партиципирају с 20 одсто у формирању БДП-а, а Србија уз све касни због проблема из деведесетих година прошлог века, тешко је обезбедити улагања у секторе који имају дугорочне ефекте.
Председник Вучић и премијерка Ана Брнабић су представили програм „Србија 2025”, који садржи план инвестиционих пројеката за развој земље у наредних пет година, у које ће бити уложено око 14 милијарди евра, из буyета и кредита међународних финансијских институција. Такође, истакли су и да обећавју да ће на крају 2025. године просечна плата бити 900 евра, а пензије између 430 и 440 евра.
Љ. Малешевић
