Јавни позив за замену столарије већ су расписале многе општине и градови, а како је рекла министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић, ускоро ће бити расписан и јавни позив за субвенције за уградњу соларних панела.
- Јавни позив за субвенције за уградњу соларних панела требало би да буде расписан 3. септембра - рекла је Зорана Михајловић. - Држава ће обезбедити 50 одсто средстава, а другу половину плаћају грађани. Некада је то било јако скупо и компликовано јер су људи имали проблема да поставе соларне панеле и да се прикључе на мрежу. Министарство је донело подзаконски акт како би грађани могли само једним кораком да дођу до соларних панела. Након што они буду постављени, грађани се обраћају снабдевачу, у највећем проценту је то ЕПС “Снабдевање”, потписују уговор о производњи електричне енергије и након пет дана биће повезани на мрежу. Наш интерес је да у наредним годинама између 700.000 и 800.000 домаћинстава постави соларне панеле, те ћемо следеће две године понављати јавне позиве и субвенционисати куповину с 50 одсто од укупне цене.
Дакле, до расписивања јавног позива остало је још мало времена, а по речима директора продаје компаније “Аби солар Балкан”, ексклузивног заступника за производњу фотонапонских панела америчке компаније “Аби солар”, Желимира Ивановића. у оптицају су само два модела соларних система - независни и мрежни систем.
Поступак постављања соларних панела и комлетне инсталације те пуштање у рад веома је брз и посао се може завршити за само један дан. По речима Желимира Ивановића, ове системе уграђују дистрибутери компаније “Аби солар Балкан”, који имају одговарајуће лиценце и сертификате за обављање овог посла.
- Заинтересованих за постављање мрежних истема има и све их је више, те последњих неколико година бележимо знатан раст - каже Ивановић. -Постављају их потрошачи за сопствену потрошњу, али се све више на то одлучују и многе фабрике и индустријски погони.
- Независни систем пружа потпуну аутономију и мора имати акумулационе батерије где се произведена енергија смешта и по потреби користи у домаћинству - каже Ивановић. - Такав вид система користи се тамо где нема електродистрибутивне мреже, али све више и тамо где су чести нестанци струје. Друга врста је соларни мрежни систем, за који се све више потрошача одлучује, он нема акумулационе батерије, већ ради паралелено с електродистрибутивном мрежом. Део производње користи потрошач, а вишкови се пласирају у електродистибутивни систем. Вишак енергије може се, преко двосмерног бројила, вратити потрошачу назад - кад нема довољно сунца, односно кад је мања производња.
Он указује да су ови системи повољнији од оних који имају батерију, трајнији су и одрживији, гаранција је од 10 до 25 година, а цена око 1.000 евра по киловату.
- Просечно домаћинство троши око 500 киловат-часова електричне енергије месечно, а да би се прозвело толико енергије, потребно је око пет киловата инсталисане снаге, што значи да систем подразумева постављање 12 соларних панела, те претварача/инвертора и пратеће опреме. Иневстиција би, у просеку, коштала око 5.000 евра, а уз субвенције за кућне мрежне системе, потрошач би требало да уложи око 2.500 евра, пошто половину трошкова сноси држава. Након постављања тог система, потрошач, практично, не би имао трошак за електричну енергију јер би трошио струју коју сам произведе. То, такође, значи и да би се за око четири године исплатило улагање за сопствену потрошњу, а остваривали би се и бенефити од продаје вишкова.
Он указује и да се они који желе да конкуришу за субвенције за постављање соларних панела суочавају с једном препреком.
- Да би се поставио мрежни систем, неопходно је да објекат буде укњижен и да има употребну дозволу, а то, нажалост, често није тако, па ће многи прво морати то да ураде, па тек онда да конкуришу за субвенције за соларне панеле - каже Ивановић.
Д. Млађеновић
