За веб продавницу почетни капитал 500 долара

НОВИ САД: Електронске продавнице су све популарнији начин за покретање сопственог посла преко интернета, а међу њима посебно оне где се у договору с произвођачем онлајн продаје роба коју произвођач пакује и шаље директно купцу – такозване дропшипинг продавнице.
internet kupovina
Фото: pixabay.com

Интернет трговина се све више развија на нашем тржишту, а онлајн трговином углавном се баве компаније које већ имају малопродају или велепродају. Све је више и оних који купују онлајн па је око 80 одсто корисника интернета то урадило бар једном, а чак 71 одсто њих верује да ће тако добити боље услове и нижу цену. То је и разлог што је интернет продавница све популарнији модел старт-апа код нас и у свету. Да би се отворила интернет продавница, потребан је почетни капитал од око 500 долара.

По речима руководица интернет продаје онлајн продавнице „Нонстопшоп” Немање Митровића, за разлику од класичне дропшипинг продавнице, која продазумева да продавац нема производе у свом магацину већ само проналази купце те прослеђује све наруyбине добављачу, а он робу испоручује директно купцима, на тржишту постоје и онлајн продавница чији се рад заснива на другачијем моделу пословања.

Ми имамо сопствени магацин у којем се прикупља роба за сваког купца појединачно, а из тог магацина се шаље на адресу купца, каже Митровић.

Како додаје, предност тог модела пословање је боља контрола и евиденција робе, као и мања могућност грешке, а највећи недостатак су увећани трошкови пословања. 

С друге старне, дропшипинг, који је светску популарност стекао пре три године, практично је само посредник између купца и произвођача или продавца. У нашој земљи њиме се бави око хиљаду људи и на том пољу Србија је најразвијенија у региону, а став је стручњака да је најбољи начин за почетак е-трговине – прављење договора с великим робним кућама на интернету. За разлику од класичне интернет продавнице, у дропшипинг продавници продавац, практично, нема своју робу нити магацин, већ заправо препродаје робу. За такав посао неопходно је осигурати безбедност података, али не и улагање великих новчаних свота.

По речима Драгана Варагића из ИТ академије није неопходно имати посебан веб-сајт, односно може се продавати преко тих веб-сајтова. 

Друга варијанта је да се користе платформе као што су „Лимундо”, „Купиндо” и сличне, које омогућавају да се за мало новца продаје на интернету, а трећа варијанта је да, уколико никад нисте радили трговину на интернету, пробате преко „Фејсбука”, „Инстаграма” и сличних мрежа, али с неким малим количинама и износима, каже Варагић.

Безбедност података неопходна је за који год облик интернет трговине да се одлучи. Шифре за приступ подацима морају имати најмање осам карактера, а треба их мењати бар на шест месеци. Неким фирмама хакери су шифровали податке и тражили откуп, а како је рекао директор „СЕЦИТ секјурити консалтинга” Игор Франц, уколико нема бекапа, није добро.

Неколико озбиљних компанија из окружења затворило се јер нису могле да врате податке, нису имале толико новца да исплате за повраћај тих података, каже Игор Франц.


Потрошачи заштићени

Потрошачи/купци који купују онлајн имају потпуно иста права као и  када се купује у класичној продавници, чак и нешто више, каже правни саветник у Удружењу за заштиту потрошача Војводине Марко Драгић.

Како додаје, ако се предомисли или производ не одговара ономе што је наручено, купац може да врати прозвод у року од 14 дана и да захтева повраћај новца, а то није могуће приликом куповине у класичној подавници.

Он истиче да је приликом онлајн куповине најбоље да се то учини преко трговаца регистрованих у Агенцији за привредне регистре јер су потрошачи заштићени, док се куповином од физичког лица то ради на сопствену одгворност и потрошач није заштићен.


С друге стране, додаје наш саговорник, они који су имали редовне бекапе на нивоу месец дана, у зависности од тога какво пословање има трговац, нису имали никаквих проблема.

Интернет продавница може се поставити и на ћирилици. Србија је друга земља на свету која је, после Русије, добила ћирилички домен, и то пре осам година, а ове године отишло се корак даље.

Од марта ове године .срб домен и ћирилицу подржава још шест језика који се говоре у Србији, тако да и други народи који користе ћирилицу могу да пишу називе домена онако како би их писали, без икаквих ограничења, наглашава Предраг Милићевић из Регистра националног интернет домена Србије.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести