На вебинару "Агенда повезивања за Западни Балкан - значај за Србију", Закоњшек је рекао да је у том смислу кључна улога Србије као највеће земље региона, с обзиром да је први приоритет Секератријата Траспортне заједнице инвестирање у железницу, односно обнова постојећих железничких линија и изградња нових.
Закоњшек је напоменуо да је кључно да железница буде повезана и са воденим путевима.
"Имамо конкретне пројекте, а што се тиче Европске комисије, носећи пројекат је да се обезбеди пловност Дунава и да Сава буде оспособљена за пловидбу", рекао је Закоњшек.
Навео је да је, после улагања у железницу, други приоритет Секретаријата Транспортне заједнице безбедност на путевима, а трећи олакшавање транспорта.
Указао је на то да тренутно грађани и пословни оператери предуго чекају на границима у региону, и да су зато потребне "меке мере" које би омогућиле да се стање промени.
Навео је да су шпедитери из региона два пута скупљи од шпедитера у ЕУ, јер њихови камиони чекају од седам до 48 сати да пређу један гранични прелаз.
"Просечан шпедитер у региону има потребу за пет пута више камиона да би обавио исти посао, а то не значи само веће трошкове, него и већу емисију угљен диоксида и хабање путева", рекао је Закоњшек.
Навео је да је током ковид кризе регион показао да сви партнери могу брзо и добро да сарађују када постоји јасно опредељење и циљ, и то ислустровао примером успостављања такозваних "зелених коридора" за медицинску опрему.
"Кад постоји идеја и политичка воља ствари се дешавају врло брзо. Треба да одржимо тај замајац и да ти зелени путеви остану заиста зелени и проширимо списак роба", рекао је Закоњшек.
Навео је да је крајни циљ један шалтер на свакој граници који ће драматично скратити време чекање, и као добра пример навео интеграисани гранични прелаз између Србије и Северне Македоније.
Нагласио је да је циљ Секретаријата Транспортне заједнице, у чијем чланству су све земље ЕУ и шест регионалних партнера на Западном Балкану потпуна интеграција траспортних тржишта региона унутра земаља региона и Западног Балкана са ЕУ.
Шеф сектора за сарадњу Делегације ЕУ Ингве Енгстром поручио је да је побољшање повезаности међу земљама Западног Балкана и региона са ЕУ једна од кључних полуга и замајаца привредног раста који доноси опипљиве користи грађанима Србије и региона.
Навео је да је ЕУ за пројекте повезаности обезбедила милијарду евра 2015. године кроз грантове да би пратила агенду за повезивање, као и да је то већ донело опипљиве резултате.
"Желимо да модернизујемо железницу у региону, да се повећа безбедност на путевима и смање трошкови одржавања. Желимо да грантове који су планирани за економски инвестициони оквир ЕУ за Западни Балкан повежемо са зајмовима који се могу добити од европских банака", каже Енгстром.
Енгстром је рекао да економски инвестициони план мобилише велики део финансијског оквира које покрива земље канидидате.
"То је једна отворена понуда од девет милијарди евра за цео Западни Балкан", каже Енгстром.
Директор Регионалне привредне коморе за Моравички и Рашки административни округ Звонко Туфегџић каже да би обнављање железничког саобраћаја отворило и ослободило економски потенцијал пет округа који гравитирају ка Краљеву.
"Отварање и обнављање пруге која би спојила Београд и Приштину и попречне везе између железничког коридора 10 и 11 значило би поново оживљавање железничког чвора Краљево", рекао је Туфегџић.
Како наводи, највећи бенефити од обнављања железнице очекују се у металској индустрији која има највећи проблеме у транспорту, затим аутомобилској индустрији, рударству и дрвној индустрији, али и у туризму.
