Директорка ЕБРД за Србију и Западни Балкан Жужана Харгитај је рекла да је GEFF кредитна линија у Србији део GEFF програма за Западни Балкан у укупном износу од 85 милиона евра.
Та средства ће користити Србија, БиХ, Црна Гора и Македонија, планирано је да се прикључи и Албанија, а Харгитај каже да ЕБРД планира највећи део од предвиђених 85 милиона евра да определи за Србију.
У оквиру GEFF програма биће доступна и бесповратна средства, као и средства за процену енергетске ефикасности која су финансирана од стране ЕУ, Аустрије и WBIF.
Нова кредитна линија је најављена у присуству министра енергетике Александра Антића и шефа Делегације ЕУ у Србији Сема Фабриција.
Финансијски подстицаји и техничка подршка инвестицијама у зелене технологије се обезбеђују из средстава ЕУ, Министарства финансија Аустрије и Европског заједничког фонда за Западни Балкан, у склопу Инвестиционог оквира за Западни Балкан (WBIF), казала је Харгитај.
Уникредит банка и Ерсте банка су прве две локалне партнерске финансијске институције које су се прикључиле програму кредитним линијама од по 600 милиона динара или по 5,1 милион евра намењених за кредите грађанима.
"Од предвиђених 85 милиона евра за регион, Србији ће отићи онолико колика буде потражња односно интерес грађана и локалних банака. До сада су потписани уговори за 40 милиона за ЗБ и остало је још 45 милиона", рекла је Харгитај.
Рекла је да се већ од данас могу добити кредити за инвестиције у енергетску ефиксност у домаћинствима, становима и породичним кућама.
"Већ од данас код наших партнер банака - Уникредит и Ерсте банку да добијете кредит, а исто и неповратна средства за унапређење енергетске ефиканости стамбених објеката. Не би могли то да радимо да немамо стратешко партнерство са ЕУ, која великодушно финансира и неповратна средства и техничку помоћ", казала је Харгитај.
Изразила је очекивање да ће тај програм у Србији бити проширен и на друге банке.
Програм се имплементира у оквиру Регионалног програма за енергетску ефикасност за ЗБ, у сарадњи са Секретаријатом Енергетске заједнице, а укупно обухвата 135 милиона евра за инвестиције у оквиру стамбеног сектора подржаних са 30 милиона евра из средстава ЕУ и 1,8 милиона из Европског заједничког фонда за ЗБ, као и са 3,3 милиона евра које обезбеђује Министарство финансија Аустрије.
Програм, такође, пружа подршку политици и усклађивању правног оквира земље по питањима стандарда енергетске ефикасности објекта према релевантним директивама ЕУ.
Фабрици је рекао да се ЕУ фокусира на зелену економу, енергетску ефиканост и обновљиве изворе енергије.
"То је веома важно за животну средину и борбу против климастких промена, за енергетску сигурност и да будемо мање зависини од спољних снабдевача".
Фабрици наглашава да енергетска ефикасност треба да смањи оптећење за домаћинства, као и да је тај циљ у складу са европским интеграцијама Србије.
Подсетио је да су циљеви ЕУ дефинисани још 2003. године, који предвиђају смањење за 40 одсто емисије гасова са ефектом стаклене баште, 20 одсто уштеда односно унапредње енергетске ефикасности и достизање 27 одсто удела потрошње укупне енергије из обновљивих извора енергије.
Циљ је, како каже, успостављање конкурентне економије.
Фабрици је нагласио да је Европа водећи финансијер борбе против климатских промена у свету, као и да ће зелена економија отворити велики број раних места.
"Очекујемо да ће до 2030. доћи до повећања економског раста од 38 милијарди евра захваљујући зеленој економији", рекао је он и додоа да ће ЕУ радо да помогне Србији да успостави те нове политике по питању енергетске ефиканости.
Грађани ће у оквиру програма моћи да аплицирају за кредите ради инвестиција у енергетски ефикасна технолошка решења за своје домаћинство.
На пример, за нове прозоре, са двоструким и троструким стаклом, котлове високе ефикасности грејања или термалну изолацију објекта.
Присуствовали су представници ГЕФФ програма, локалних власти, донатора, банака, добављача и произвођача зелених технологија.
