– Кроз измене Закона о ауторским и сродним правима, глумци у Србији су први пут добили право на накнаду од емитера за приказивања њихових дела, на – Прецизније су уређена питања заштите софтвера, што је допринос програмерима и људима који се баве прављењем видео-игара, глумци први пут у историји интелектуалне својине добијају права на накнаду и од телевизија и од кабловских реемитера, па и од оних који јавно саопштавају њихове интерпретације.
Он указује на то да се тај закон дотиче бројних економских интереса аутора, али и оних који искоришћавају туђа ауторска дела, и да је сада усклађен с осам од десет европских директива.
– То није само због ЕУ, на првом месту гледамо интересе наших људи: прихватајући европске принципе, стварамо бољи оквир за наше носиоце права – казао је Марић, и додао да је свет повезан и стварајући овде права каква важе у ЕУ, постајемо интересантнији странцима.
Скупштина Србије изменила је и Закон о патентима, а Марић је објаснио да се измене тичу само проналазака који су настали у радном односу, и то „тако да се успостави баланс између интереса послодавца, и интереса аутора тог проналаска”.
– С једне стране је запослени, који је креативан па је пронашао проналазак, а с друге стране послодавац, који је уложио средства – материјале, новац, време у стварању проналаска, а наш законодавац сада успоставља правичан баланс да се стране договоре о начину како ће тај проналазак бити заштићен, а ако договор не буде постигнут, онда се интереси послодавца морају штитити на одговарајући начин – навео је Марић.
– Остали су нам изузетно важан Закон о жиговима, и да потврдимо међународни уговор – Маракешки споразум о ограничењу ауторског права у корист слепих и слабовидих лица – казао је Марић, и истакао да заштита интелектуалне својине није сама себи сврха, она на крају мора да донесе бољи животни стандард, квалитетнији живот људи који живе од креативног рада.
Додао је да се тако избегава да послодавац има сумњу „да ће га сваки запослени блокирати у могућности да штити проналазак патентом и да га економски искоришћава”.
Србија је променила и Закон о заштити топографије полупроводничких производа, који регулише заштиту права креатора микрочипова и процесора за хардвере и телевизоре.
– Они морају да буду заштићени када дођу у Србију – рекао је Марић, и навео да тај закон „можда није од суштинског значаја за нашу привреду јер заиста немамо ниједну пријаву у овом тренутку, али је важан због доласка страних инвеститора”. – Изменама поменута три закона полако се испуњавају услови за затварање поглавља 7 у преговорима с ЕУ које је отворено половином 2017. године.
Е. Д. Н.
