Зато је тема конкуренције на тржишту вома комплексна, о чему сведочи и то што је у протеклих тринаест година Закон о заштити конкуренције претрпео низ измена и допуна, чији је циљ био да се домаћа регулатива усклади с међународном.
У Комисији за заштиту Конкуренције указују на то да је тренутно стање по питању конкуренције у Србији задовољавајуће. Комисија је само у току ове године покренула 16 поступака испитивања повреде конкуренције у Србији, а од почетка године изрекла је мере заштите конкуренције у износу од 3.676.558 евра, рекли су за Танјуг у Комисији. Да би се утврдило да ли има повреде конкуренције на тржишту, Комисија је покренула неколико поступака у области продаје беби-опреме, недавно су се на мети нашли и међународни брендови платних картица, против којих је Комисија покренула поступак испитивања повреде конкуренције на тржишту платних картица, као и велепродавци лекова.
Иначе, право изрицања мере заштите конкуренције уведено је Законом који је донет крајем 2009. године јер то право Комисија није имала по Закону из 2005. године, а прва пут мера је изречена 2011. Од оснивања Комисије покренуто је 100 поступака, и то по основу Закона о заштити конкуренције из 2005. године, Закона о заштити конкуренције из 2009. године и Изменама и допунама Закона о заштити конкуренције из 2013. године.
Оних који у свом пословању покушавају да заобиђу прописе има у готово свим секторима па је веома тешко рећи у којем има највише предузећа код којих је утврђена повреда конкуренције, као и то у којим секторима има највише предузећа која злоупотребљавају доминантан положај на тржишту. У Комисији истичу да се ниједно тржиште не може издвојити као посебно, нити се та врста евиденције води, као и да не постоји тржиште на којем не постоји могућност неконкурентног понашања, које је у супротности с одредбама Закона о заштити конкуренције. При том, Закон, па самим тим ни Комисија која има мандат да га спроводи, не прави разлику између учесника на тржишту, без обзира на њихову величину или облик власништва.
Активности Комисије анализирају се у преговорима о чланству Србије у ЕУ у оквиру поглавља 8 – Политика конкуренције. По оцени Европске комисије, имплементација у примени права заштите конкуренције је повећана по броју предмета из области заштите конкуренције, као и по релативној величини и значају компанија које се истражују.
Констатује се и да одлуке Комисије у све већој мери подржавају жалбени судови, али и да је потребно да капацитет судства за бављење сложеним предметима из области заштите конкуренције буде значајно оснажен.
У недавно објављеној „Белој књизи 2018” Савета страних инвеститора констатује се напредак у даљем усклађивању прописа о конкуренцији Србије са стандардима и правилима ЕУ. То је учињено усвајањем неколико подзаконских аката, који детаљније регулишу изузеће рестриктивних уговора у секторима као што су продаја резервних делова за моторна возила, осигурање, пренос технологија и путни, железнички и унутрашњи водни саобраћај.
Препорука инвеститора из „Беле књиге” је да Комисија треба да настави да доноси подзаконска акта која дефинишу одређене категорије од кључне важности за употпуњавање правног оквира заштите конкуренције, израдом јасних смерница и упутстава која садрже начин примене одређених одредаба Закона, као и публикација о релевантним дефиницијама тржишта.
У Комисији истичу да ће радити на реализацији тих препорука, као и да простора за унапређење ефикасности спровођења политике конкуренције има. Ипак, указују и на то да се мора имати у виду и да је Комисија за заштиту конкуренције релативно младо тело и да су на истом задатку ангажовани и други државни органи и организације, академска и стручна јавност, тржишни учесници и њихова удружења.
Д. Млађеновић
