Ти пројекти доприносе спровођењу Националног акционог плана за родну ранвоправност од 2016. до 2018. године у три програмске области: жене на тржишту рада, женско предузетништво и економско оснаживање жена на селу.
Право учешћа на конкурсу, који је отворен до 27. маја, имају само женске организације цивилног друштва и мреже, професионална удружења и пољопривредне задруге које имају знања и доказано искуство у раду у домену родне равноправности и економског оснаживања жена. Пројекти трају најмање годину, а најдуже две године.
По речима председнице Удружења пословних жена Србије Сање Поповић Пантић, чак 66 одсто жена предузетница постало је то из нужде, односно зато што су или остале без посла након порађаја или због затварања фирме, па нису имале алтернативу или су у годинама у којима послодавцима нису превише атрактивне.
– Оних које саме покрећу посао из предузетничког порива је тек 34 одсто – казала је Сања Поповић Пантић. – Жене по правилу имају мање некретнина на своје име, због чега тешко могу да дођу до новца за започну бизнис, а најчешће покрећу посао у сектору услуга јер то не захтева велика улагања. Такође, у предузетништво улазе у периоду између 36. и 55. године, а у већини случајева су на челу предузећа с мање од десет запослених.
Преузимају мушка занимања
Жене на тржишту рада у Србији полако почињу да преузимају и „мушка” занимања. Губи се рационално оправдање за то да се занимања стриктно деле на мушка и женска, што доводи до тога да жене возе трамвај, аутобус, камион, или раде за стругом или тешким машинама... Оне које дуже чекају на посао, прихватају могућност преквалификације и доквалификације, а често то буде управо занимање „намењено” мушкарцима јер је реч о кадровима који недостају не само у Србији већ и у другим државама.
Она је додала да, противно увреженим стереотипима да пословне жене немају породицу и да не могу паралелно развијати професионалну каријеру, готово 90 одсто предузетница у Србији је удато и има децу.
Подаци ПКС-а показују да је 25,8 одсто регистрованих предузећа у власништву жена, али су то у највећем броју трговинске малопродајне радње, док је свега 2,6 одсто мало већих предузећа у којима кључне послове обављају и жене.
Љ. Малешевић
