да је при доношењу пореског решења једна од битних ставки тржишна цена некретнина, јасно је да градским и општинским администрацијама није лако да ускладе потребе и приходе с падом њихових цена. Многе од њих сналазе се тако што повећавају стопу или шире центар, односно оне градске зоне где је цена, по традицији, највећа. Све се више некретнина порески премешта у центар
А како се све то одрази на yеп обичног човека најбоље илуструје податак да су у претходне три године у Србији цене некретнина пале трећину, а порез порастао два и по пута у просеку.
У чему се састоје мађионичарски трикови пореске администрације да, упркос паду цена некретнина, задрже порески приход на вишем нивоу?
Приликом одређивања пореза узима се цена која је остварена приликом продаје. Општинске админстрације зато су дужне да своје уредбе и правилнике ускладе с уговорима које оверавају јавни бележници. Те цене се узимају као један од основних параметара при разрезу пореза. Тако се добија просечна цена квадрата за сваку зону. Тек касније, када се рачунају износи за сваки стан или кућу, она се усклађу са стопом. Закон о порезу на имовину предвиђа да стопа може бити максимално 0,4 одсто. Када је пре неколико година почело убирање пореза и општине кренуле да саме разрезују порез, већина их је узимала стопе мање од максималне. Данас је све више оних који се одлучују за максималну „четворку“.
Други исто тако веома занимљив начин је ширење центра. Некада су старе градске зоне биле у ужим градским језргима. Сада их општине све више шире. Поједине су чак увеле и екстразоне. То се односи на оно што је релано некада било прва зона.
Општинарима је „на услузи“ још један начин повећања плаћања, али се то мање користи јер захтева додатни рад администрације.
Александар Грунауер из немачке организације за помоћ ГИЗ недавно је рекао да у Србији свака трећа кућа у општинама није пописана од порезника, тако да би општинари требало да пораде на проширењу пореске основице која им је пред носом. Али, познато је да службеници нису ради да напуштају свој писаћи сто. Зато је још увек много непописаних кућа, као и обвезника који су „ослобођени пореза“. Односно, на местима где је некада била стара кућа сада су зграде с више станова, а порез се разрезује на исти начин и плаћа га само једна особа. Што се тиче прве рате пореза за 2016, она је обично аконтативна и плаћа се четвртина из решења за претходну годину, а на наплату стиже 15. фебруара.
Д. В.
Војвођани ажурни
У Зрењанину су узели у обзир пад цена некретнина и у првој зони се квадрт рачуна по 53.930 динара. То је нешто ниже лане. А максимална стопа остала је 0,3 одсто за грађане, односно некрентине у њиховом власништву. Што се тиче плаћања пореза, грађани Војводине су, као и увек, ажурни па је у граду на Бегеју чак 80 одсто њих измирило ту обавезу за текућу годину.
