Као што су по старој методологији многи запослени имали примедбу на висину објављене месечне просечне плате јер толико нису имали у коверти, тако се и сада иза просека од 50.048 динара „крију” и они који имају дупло више, али и они који имају упола мање.
Наиме, близу 500.000 запослених у јануару ове године примило је по 26.312 динара. То је констатовао и сам РСЗ, објављујући медијалну, односно средњу плату у јануару.
Та плата у јануару у бруто износу била је 38.721, а у нето 26.312 динара и њу је примило чак 28 одсто запослених.
Из јануарске анализе РЗС-а о просечној плати произлази да су запослени у јавном сектору имали просечно нето 56.585 динара, а они који раде ван тог сектора остварили су просек од нето 46.681. Разлика између јавног и осталих сектора је, дакле, 9.904 динара и толико су веће плате оних који раде у том сектору. РЗС је отишао и даље, па је исказао просечне јануарске нето плате у разним деловима јавног сектору.
Запослени у јавним локалним предузећима у јануару су имали нето просечну плату од 48.106, администрација на целом нивоу државе 59.677. У делу администрације РЗС је раздвојио нивое па су тако чиновници на нивоу државе у јануару остварили просек од 62.003 динара, покрајински 62.284 и општински 48.135. Запослени у здравству и социјалном раду у јануару су просечно примили 51.083 динара, а у образовању и култури 52.935.
У пет делатности у Србији у јануару су плате биле изнад 100.000 динара, односно две просечне републичке плате, а занимљиво је да се само једна може подвести под јавни сектор, односно јавно предузеће, док су преостале у приватном сектору.
Највећа јануарска нето плата забележена је у ваздушном саобраћају и износила је нето 133.362 динара. После њих долази просечна јануарска нето плата од 122.834 динара коју су примили запослени у услужним делатностима рударства, а затим запослени у експолатацији сирове нафте – 115.742, рачунском програмирању и консултантске делатности – 108.371 и финансијске услуге – 102.190 динара.
Међу најнижим просечним јануарским нето платама примили су запослени у деловима прерађивачке индустрије, од чијег раста и те како зависи српски привредни раст.
Тако запослени у преради дрвета и производа од дрвета имају јануарску нето плату од 31.542, производњи одевних предмета – 33.054 и производи коже и предмета од коже 33.847 динара.
По делатностима, највећа просечна нето јануарска плата остварена је у финансијским делатностима и делатностима осигурања – 91.784, информисању и комуникацијама – 88.168, снабдевању електричном енергијом, гасом и паром – 82.349, рударству – 77.831, правним и рачуноводственим пословима – 59.941, државној управи и обравезном социјалном осигурању – 58.668, образовању – 52.384 динара, док су остале делатности испод републичке просечне плате.
Најмања јануарска нето плата забележена је у поправци рачунара и предмета за личну употребу – 30.645, а нешто мало већа – 30.877 динара у осталим личним услужним делатностима.
Љ. Малешевић
