КБФ: Ненаплативи кредити смањени на 9,7 одсто

КОПАОНИК: Ненаплативи кредити (НПЛ) у Србији су на крају прошле године, према новим подацима, смањени на 9,7 одсто, изјавио је председник Извршног одбора Ерсте банке Србија Славко Царић.
kopaonik panel
Фото: Tanjug (Rade Prelić)

Он је на Копаоник бизнис форуму (КБФ) рекао да су то још незванични подаци, који ће ускоро бити објављени.

Према последним подацима Народне банке Србије, на крају новембра 2017. године удео НПЛ кредита је износио 11,1 одсто.

Царић је рекао да су НПЛ у Србији драматично смањени у односу на 2015. када су износили 27 одсто.

То је велики пад и велики успех српског банкарског сектора, захваљујући Народној банци Србије и Министарству финансија, који су се заједно потрудили да се ослободе тог терета, казао је Царић.

Како је нагласио, циљ је да се НПЛ кредити доведу на европски ниво од три одсто.

Он је рекао на панелу Ненаплаиви кредити - има ли простора за даље смањење удела да је Ерсте банка имала 2015. око 15,7 одсто НПЛ, док је на крају прошле године, после чишћења тих кредита, тај удео износио свега 2,7 одсто.

Имали смо помоћ да продајемо порфтолије и решили се великог броја НПЛ који су нас гушили, додао је Царић.

Директор за инвестиције АПС Холдинг СЕЕ Виктор Левканић, који је један од највећих купаца НПЛ кредита у региону, да је Србија прихватила регионални тренд по питању тог тржишта и да се покренуло од 2016. године.

Српско тржиште је одиграло 2017. важну улогу у региону. Ипак, ми смо два пута  побеђени у покушају да купимо банку у Србији, рекао је он.

Навео је да у Србији не могу да се купе НПЛ кредити “ако нисте банка”, али да види да се у Србији иде ка томе да се направи добар регулаторни оквир и реши то питање.

Члан Извршног одбора Комерцијалне банке Дејан Тешић је рекао да су НПЛ кредити нешто што реално оптерећују инвестициони циклус, као и да њихово решавање доста кошта и ангажује људске и материјалне ресурсе.

Навео је да је Комерцијална банка доста радила на решавању НПЛ кредита у претходне две године.

Агресивно и бескомпромисно се боримо против лоших кредита, који су у највећој мери наслеђени из прошлости. Имали смо 2015. и 2016. негативан  резултат, али је након тога 2017. била јако успешна. Имали смо преко 20 одсто НПЛ кредита, а на крају прошле године 13,8 одсто, а циљ је да их сведемо на осам или девет одсто до краја 2018. године, рекао је Тешић.

Он је нагласио да је код решавања НПЛ кредита најважнија брзина реакције и да зато ту област треба додатно унапредити.

Председник Извршног одбора Банке Поштанска штедионица Бојан Кекић је рекао да су они почели од 2016. веома успешно да се боре са НПЛ кредитима.

Ту смо показали да можемо да пратимо трендове у банкарском пословању. Са рестриктвним пословањем ћемо се борити да не добијемо нове НПЛ кредите. Успели смо одређене НПЛ кредите да наплатимо. Оно што смо планирали да урадимо за две године завршили смо за годину и по дана, казао је Кекић.

Како је рекао, с ранијих 40 одсто удела НПЛ кредита успели су да их смање на скоро 30 одсто.

Додао је да тренутно имају у ритејлу (становништву) свега четири одсто НПЛ кредита.

EUR/RSD 117.1474
Најновије вести