Рачуница РЗС-а каже да су запослени у Србији у априлу, у просеку, зарадили 58.932 динара. Будући да је то просечна зарада, потпуно је јасно да тај износ говори да се примања запослених веома разликују, односно да је за неке запослене то само део месечне зараде, а за многе представља износ за који морају да раде два месеца.
Када се посматра просечна нето зарада у 19 делатности за које РЗС објављује податке, у осам је зарада била виша од републичког просека, а у 11 нижа. Између највише и најниже просечне априлске зараде по делатностима разлика је велика, а јаз је дубок нешто мање од једне и по просечне зараде и износи чак 81.012 динара. Када се просечне зараде посматрају кроз призму медијалне зараде, коју заправо зарађује око половине укупно запослених у Србији и која је у априлу износила 44.129 динара, само је у једној делатности била нижа од тог износа.
Просечна зарада у априлу је у две делатности прескочила износ од 100.000 динара. Највише су, у просеку, зарадили запослени у делатности информисања и комуникације – 116.062 динара, а потом у делатности снабдевање електричном енергијом, гасом и паром – 100.421. Више од 90.000 динара зарадили су запослени у финансијским делатностима и делатности осигурања – 96.053, док је у делатности рударства просечна зарада тог месеца била 93.606.
Два месеца рада за нечију годишњу плату
Да је разлика у зарадама у Србији огромна, посебно кад се упореде највиша и најнижа зарада, потврђује и то што је дубина понора између та два износа у априлу била чак 116.797 динара. Наиме, највиша плата у априлу била је 155.082 динара, а најнижа 33.018. То значи да за највишу априлску плату неко мора да ради ради готово пет месеци, а може и другачије – неко за два месеца заради безмало нечију годишњу плату.
Најмање априлске просечне нето зараде исплаћене су у делатности услуге смештаја и исхране – 35.050 динара, а то је и даље једина делатност у којој су оне биле испод 40.000 динара. Мање од 50.000 динара зарадили су, у просеку, и запослени у осталим услужним делатностима – 44.682, у делатности уметност, забава и рекреација – 45.408, те трговини на велико и мало и поправци моторних возила – 48.544.
Просечна зарада виша од 100.000 динара у априлу је исплаћена запосленима у девет области. Највише су, у просеку, зарадили запослени у рачунском програмирању и консултантским делатностима – 155.082 динара, а следе они у производњи дуванских производа – 149.815 и у ваздушном саобраћају – 149.020. Запослени у експлоатацији сирове нафте и природног гаса у априлу су зарадили 133.821 динар, производњи кокса и деривата нафте 114.765, а услужним делатностима у рударству 114.566. Запослени у области финансијске услуге, осим осигурања и пензионих фондова, у априлу су зарадили 108.323 динара, научно истраживање и развој 112.171, а последњи међу онима који су тог месеца зарадили више од 100.000 динара били су запослени у производњи основних фармацеутских производа и препарата – 102.385.
У априлу су запослени у неколико области зарадили мање од 40.000 динара. Најмање новца било је у коверти запослених у области припреме и послуживања хране и пића – 33.018 динара. Следе зараде запослених у области туристичке агенције, тур-оператери и резервације – 35.547 динара, остале личне услужне делатности – 35.686, те прерада дрвета и производи од дрвета, осим намештаја – 35.653 динара. Они који раде у производњи одевних предмета у априлу су, у просеку, зарадили 36.985 динара, у области поправке рачунара и предмета за личну употребу 37.114, производњи коже и предмета од коже 37.471, док су они који раде у делатности коцкање и клађење у априлу зарадили 37.976 динара.
Д. Млађеновић
