Будући да просечна месечна зарада представља слику свих исплаћених зарада у току једног месеца и израчунава се на основу износа свих обрачунатих зарада и укупног броја запослених, јасно је да се примања у Србији веома разликују. За многе је тај просечни износ недостижан, а за неке је то тек део месечних примања.
Више од просека у јуну су зарадили запослени у правним лицима - 79.283 динара и они који раде у јавном сектору - 77.192 динара. Запослени ван јавног сектора зарадили су мање од просечног износа - 73.096 динара, а најмање су биле зараде предузетника и запослених код њих - 38.037 динара. Њихове плате су чак биле и знатно мање од износа медијалне зараде, коју зарађује око половине укупно запослених у Србији. У јуну је медијална зарада била 56.397 динара, тако да је просечна зарада предузетника и запослених код њих од ње била мања 18.360 динара.
Када се посматра просечна нето зарада у 19 делатности, за које РЗС објављује податке, у јуну је у седам била виша од републичког просека, а у 12 мања. Између највише и најниже мајске просечне зараде по делатностима разлика је велика и износи чак 135.746 динара, односно нешто мање од две просечне месечне плате. Када се просечне зараде посматрају кроз призму медијалне, у две делатности износ је био нижи.
У јуну је најмање новца било у ковертама запослених у две области, а ни у једној области зарада није била нижа од 40.000 динара. Тог месеца најмање зараде исплаћене су у области остале личне услужне делатности - 41.010 динара, а потом у области припрема и послуживање хране и пића –42.757 динара, те их дели 1.747 динара.
Просечна зарада у јуну је у четири делатности прескочила износ од 100.000 динара. Највише су, у просеку, зарадили запослени у делатности информисања и комуникације – 181.676 динара, а потом у финансијским делатностима и делатности осигурања – 116.280 динара, као и у области рударства - 100.652 динара и снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација - 100.709 динара. Најмање јунске просечне зараде исплаћене су у делатности услуге смештаја и исхране – 45.930 динара, а ова делатност је и једина у којој су тог месеца просечне плате биле мање од 50.000 динара.
Просечна зарада виша од 100.000 динара у мају је исплаћена у 13 области. Зараде у области рачунско програмирање, консултантске и с тим повезане делатности и даље су једине које премашују 200.000 динара, односно у ковертама је, у просеку, било 241.533 динара. Запослени у овој области су у јуну, у просеку, зарадили 64.342 динара више од оних који су на другом месту по висини зараде, у ваздушном саобраћају - 177.191 динара. Након њих следе зараде запослених у области производња дуванских производа - 162.316 динара научно истраживање и развој, који су у јуну, у просеку, зарадили 154.552 динара, као и у областима кинематографска и телевизијска продукција, снимање звучних записа и издавње музичких записа - 138.545 динара, финансијске услуге, осим осигурања и пензионих фондова - 131.903 динара управљачке делатности, саветовање у вези с управљањем просечна 130.648 динара.
Више од 100.000 динара, у просеку, у јуну су зарадили и запослени у областима експлоатација сирове нафте и природног гаса - 113.869 динара, телекомуникације - 113.442 динара, услужним делатностима, у рударству и геолошким истраживањима - 112.504 динара, као и у области производња основних фармацеутских производа и препарата - 110.637 динара.
У области осигурање, реосигурање и пензијски фондови, осим обавезног социјалног осигурања просечна јунска зарада била је 105.286 динара, у области производња кокса и деривата нафте - 105.895 динара, док су они који раде у области експлоатација руде метала у јуну, у просеку, зарадили 102.954 динара.
Д. Млађеновић
