Пошто у Србији има више од 131.000 стамбених кредита, не чуди што је пад европске камате која утиче на цену задужења у Србији – еурибора – од пола процента изазвао пажњу.
Љубица Пантелић с Београдске банкарске академије указује на то да тарифници банака нису прописани законском регулативом те свака појединачно доноси одлуке о ценама својих услуга, што зависи од тржишних услова и интерних околности с којима се банка суочава.
Говорећи о паду еурибора, Љубица Пантелић је рекла да је у овом тренутку тешко говорити о кретању каматних стопа, пошто еурибор и све каматне стопе на тржишту више година имају тренд пада због економских фактора, а претходне године ту су и неекономски фактори.
Наизглед повољно за зајам
Љубица Пантелић истиче да је сада, теоријски гледано, с аспекта цене кредита, повољан тренутак за узимање кредита, иако неекономски фактори не погађају само тражњу већ и понуду па постоји и ризик да се понуда кредита смањи.
– Потребан је период извесности и сигурности на тржишту да би се нормално кредитирање могло наставити и стабилизујовати – казала је Љубица Пантелић. – Морам да кажем да, и поред тога што смо суочени с веома непријатном ситуацијом и шоковима на тржишту, није забележен пад у кредитирању. Дакле, кредитирање није заустављено и циклус неопходан за раст и генерисање прихода у привреди, за потрошњу и свеукупан раст економије је одржан. Током ванредног стања, када је настао проблем између понуде и потражње, држава је предузела мере у правом тренутку да се тај моменат измести и помери за касније, као и да се олакша пословање привреди и с банака скине терет кредитног ризика који је држава поделила с њима.
– Еурибор је сада на историјском минимуму, односно за неке стопе је чак максималних –0,5 одсто, док је у претходних десет година био и пет процената – казала је Љубица Пантелић.
Пад каматне стопе нарочито је примећен током пандемије, а има и других фактора од којих зависи цена рате корисника кредита који су иницијално одобрени и еуроиндексирани с варијабилном каматном стопом где је променљиви део везан за еурибор.
– Пошто тај пад није тако изразит, уочљиво је смањење рате, али није реч о драстичном смањењу, већ о свега неколико евра, зависно од износа кредита, дужине на коју је одобрен и тренутка у отплати – казала је Љубица Пантелић.
Напоменула је да банке нису у могућности да свакодневно мењају каматну стопу и да се еурибор за све своје рочности објављује сваког дана и да се каматна стопа прилагођава на начин који је договорен уговором, те да је то најчешће полугодишње или квартално. Она је истакла да је ниво еурибора историјски низак и да се види да је све могуће.
– Пандемија спада у појаве које је немогуће предвидети, а такве ситуације никад не доносе добре промене, нарочито на тржиштима која не воле неизвесности и драстичне промене, где није јасно како ће се ствари даље одвијати – истакла је Љубица Пантелић.
Указујући на то да постоји могућност да се каматна стопа благо опорави или остане на тренутном нивоу, она је истакла да не верује да ће еурибор расти у наредне две године, имајући у виду монетарну политику Европске централне банке и време које је потребно да се санирају последице након шокова на тржишту.
Д. Млађеновић
