“Јављали су нам се грађани који су добили ревизије, а о таквим случајевима пишу и адвокати на својим групама. До овог обрта дошло је након промењеног става Врховног касационог суда, односно његове допуне из септембра прошле године”, каже Гавриловић и додаје да се у овим случајевима више ништа не може урадити и да права на жалбу нема.
Према његовим речима, грађани ће, осим враћања новца који су добили од банака на основу ранијих пресуда, морати да плате и трошкове судског поступка.
У Удружењу банака Србије (УБС) кажу да они немају никакав утицај на одлуке суда, те да осим из медија немају сазнања о ревизијама пресуда и подсећају на саопштење УБС с краја септембра 2021, издато после допуне става Врховног касационог суда (ВКС).
Генерални секретар Удружења банака Владимир Васић за Тањуг наводи да је УБС у том саопштењу позвало грађане да се одрекну својих тужбених захтева и да тако са банком са којом су у спору уреде односе на обострано задовољство.
“Подсећамо, такође, да је тај позив, нажалост, био предмет различитих недобронамерних сумњичења и оспоравања, као и одвраћања грађана од договарања са банком, која и сада трају”, каже Васић.
Додаје да је могуће да ће овакве одлуке суда определити неке који су тужили банку да се одрекну тужбеног захтева и наводи да је према проценама до сада то учинило око 30.000 клијената.
Поводом банкарских спорова након допуне става ВКС, недавно се огласио и Виши суд у Новом Саду и, између осталог, навео да је “сваки предмет специфичан и постоји заиста велика разноликост у погледу чињеничних тврдњи на којима грађани заснивају своје захтеве и изведених и прихваћених доказа, па тако и одлуке судова зависе од стања у списима предмета и утврђених чињеница”.
Гавриловић наводи да за сада стижу само ревизије пресуда у вези са трошковима обраде кредита.
Међутим, додаје да је питање дана када ће кренути и оне у вези са плаћањем премије осигурања код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита.
Према ставу ВКС, како је навео Виши суд у Новом Саду, ништавост одредаба уговора о трошковима обраде кредитних захтева постоји у сваком оном случају када кориснику кредита у уговорној фази није достављена писана понуда са означеном висином трошкова кредита, затим када му је писана понуда достављена, али тако да опредељени трошкови кредита нису истовремено приказани и кроз ефективну каматну стопу и када се утврди да је плаћањем овог трошка дошло до двоструке наплате.
У свим овим случајевима судови и даље налазе да су основане тужбе и захтеви грађана за утврђење ништавости одредаба уговора о кредиту које се односе на накнаде на име трошкова обраде кредита и доносе пресуде којима усвајају такве захтеве.
С друге стране, када банке докажу да су приликом закључења уговора испуниле све наведене услове, суд такве захтеве одбија, наводи се у извештају Вишег суда у Новом Саду.
Суд је појаснио да у овим предметима поступа као другостепени суд у поступцима по изјављеним жалбама на пресуде основних судова са територије његове надлежности. Највећи број нових предмета по жалби који су остали нерешени у току 2021. године пред Вишим судом у Новом Саду односи се управо на спорове грађана против банака, а реч је о 27.392 предмета. С обзиром на то да је реч о споровима мале вредности, одлуке Вишег суда у Новом Саду су коначне, односно правоснажне, што значи да против њих више није могуће пред судовима више инстанце преиспитивати законитост и правилност, осим у изузетним случајевима када Врховни касациони суд дозволи изјављивање ревизије због уједначавања правне праксе.
Д. Млађеновић
