Последица је да су им кредитне обавезе и рате мање него што су биле пре пола године. Економски аналитичари процењују да ће тим дужницима и наредна година бити слична. Све то лепо се може образложити када се у помоћ позове математика.
Почетком ове године европска каматна стопа, односно шестомесечни еурибор, била је 0,22 одсто и то минус. Остала је с негативним предзанком и још мало пала, на минус 0,27, колико је сада.
Томе треба додати да је почетком године евро био између 123 и 124 динара. Данас је 118. Уз та два снижења, рата, која је донедавно била 30.000 динара, сада је 27.500.
Многи ће приметити да то и није велика разлика, али није свакако ни мала.
Код нас је данас највише стамбених кредита везаних за евро. У одредбама тих уговора камата је одређена најчешће варијабилно, односно предвиђено је да се сваких шест месеци усклађује с просечном европском каматном стопом еурибором.
У појединим уговорима се узима као репер и тромесечни еурибор, али је шестомесечни најчешћа мера за усаглашавање камате.
Та стопа откако је почела глобална криза стално бележи пад. Тако је шестомесечни еурбор сада већ далеке 2010. био 0,99 одсто, али у плусу, годину касније 1,24, а 2012. се попео на 1,6 одсто.
Европска централна банка је своју стопу еурибор оставила и минусу у нади да ће кредити под повољним условима и с ниским каматама помоћи да привреда у ЕУ након глобалне кризе крене путем опоравка.
На то се још чека, а прави ефекти негативног еуриобора, у виду знатнијег привредног раста, још изостају.
Када до тога дође, и еурибор ће почети да расте. За сада се типује на 2019, али видећемо...
Од 2015. камата бележи минус и била је 0,41 одсто. Велике промене када је европска каматна стопа у питању не треба очекивати ни наредне године.
Сматрам да ће еурибор и целе наредне године остати с предзнаком у минусу, каже др Александар Васиљевић с Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду.
Према његовим речима, ситуација у Европи је прилично турбулентна – у Немачкој се очекују избори – па због свега тога не треба очекивати да европска стопа почне да расте.
Што се тиче домаћег терена, ту је знатно теже давати прогнозе. Васиљевић каже да је већина банка концем прошле године прогнозирала да ће динар до краја 2017. бити између 123 и 124 динара за евро.
Прилично су омашили. Зато је овога пута незахвално давати прогнозе.
Д. Вујошевић
