Наши држављани углавном у Мађарској купују храну, хемикалије, обућу и одећу, а рачуница показује да им је та роба након повраћаја дела новца јефтинија него код нас.
Тешко да је до пре неколико година, ако се изузме гориво које је јефтиније него у Србији и којим се већ дуже пуне резервоари српских аутомобила и трактора, ико веровао да ће наши држављани у шопинг све више ићи у Босну и Херцеговину. Ипак, то је постало стварност, како за српске држављане који живе близу граничног подручја, тако и за оне из унутрашњости Србије. Разлог за то је што је Босна и Херцеговина увела јединствену стопу ПДВ-а на коју страни држављани имају право на повраћај новца 17 одсто, а то право остварују уколико у њиховим радњама потроше најмање 50 евра, што је четири пута мање од мађарског лимита.
Купци из Србије и Хрватске, осим нижих цена појединих производа у продавницама у БиХ, наводе управо и низак износ који морају потрошити да би остварили повратак ПДВ-а и чињеницу да је он четири пута мањи од оног у Мађарској.
Јер, лимит од 50 евра много је ближи платежној моћи просечног српског купца од оног од 200 евра који је прописан у Мађарској. Без права на повраћај ПДВ-а на купљену робу у тим суседним државама, тешко да би се просечном српском купцу исплатило да у њих иде у шопинг.
У босанскохерцеговачким радњама, по сведочењу купаца из Србије, купује се готово све, од млечних производа, тестенина, слаткиша до воћа и поврћа, а често се купи и бела техника, па чак и намештај. Уколико се уз пазар у продавницама у повратку наточи и гориво и одузме новац који ће се добити од повраћаја ПДВ-а, уштеда је, тврде наши купци, осетна.
Иначе, право на повраћај ПДВ-а у Босни и Херцеговини страни држављани не остварују на минерална уља, алкохол и алкохолна пића и дуван и дуванске производе. О томе колико је повраћај пореза од 17 одсто на лимит рачуна од 50 евра донео БиХ најбоље сведочи податак да су прошле године страни држављани – а већином је реч о држављанима Хрватске и Србије – на изласку из те државе поднели више од 400.000 захтева за повраћај пореза на додату вредност. По подацима БиХ, то је око 55.000 захтева више него у 2017. години. Управа БиХ за индиректно опорезивање израчунала је да је повраћај пореза затражен за купљену робу вредну око 61 милион евра, а то је готово десет милиона евра више него 2017.
Љ. Малешевић
