Клијенти треба да у банци написмено потврде да ли су они или њихови рођаци функционери. Рок за то изјашњавање је 25. децембар. Међутим, изгледа да су надлежни у банкама мало нервозни, па клијенте позивају да дођу у банку раније. Поједине финансијске куће грађане чак и опомињу да ће им, уколико се не одазову на позив, блокирати рачун. За већину клијената то је тешка претња јер им се на тај начин аутоматски укида располагање новцем на рачуну чак и путем платних картица или чекова.
За то упозорење у банкама имају јасан одговор: поменути закон их обавезује на одговарајуће радње и они само поступају у складу с тим. Осим тога, исти пропис је обавезао банке да утврде статус клијента. Банке су обавезне да ажурирају податке о клијенту, и то у његовом присуству, а након што се то уради, клијент је обавезан да то и потпише. Онима за које се не прикупе подаци, банка је у обавези да одбије финансијске тансакције. А то значи већ поменуту блокаду рачуна и забрану располагања новцем.
Пожуривање клијената да и пре децембра дођу у банку очигледно значи да се надлежни плаше да ће, ако то не учине, концем године настати приличне гужве.
Сви они треба да у банци потпишу изјаве за сваки рачун. Банке се журе јер у случају да не испоштују та правила, казне очекују и њих.
Некада су клијенти долазили у банку бар једном седмично. Међутим, масовна примена м-банкинга и е-банкинга, као и подизање новца с банкомата те плаћање картицама, проредили су посете грађана филијалама и експозитурама тако да поједини у банку не долазе више месеци. Рачуни се плаћају и преко других платних институција, а не само у банкама.
Помоћ и банкарима и клијентима стигла је од другог прописа, Закона о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција по основу платних картица. Примењује се од 17. августа ове године. По том пропису, између осталог, банке су обавезне да уз сваки текући рачун клијенту издају бесплатно дебитну домаћу платну картицу „дина”. Многе клијенте банке су већ позвале да дођу да преузму „дину”. Истовремено, банкари на шалтеру су клијентима дали да попуне и потпишу папир који је обавезан по Закону о спречавању прања новца.
Клијенти који живе у варошима и селима где нема ниједне пословне јединице банке код које имају рачун су у мало незгоднијем положају.
Они ће морати на пут да би дошли до експозитуре или филијале која им води рачун. Зато би било добро да искористе прилику када иду у место где је банка и пословна једница која им води рачун, да оду и потпишу папире које предвиђа Закон о спречавању прања новца.
О томе колико ће то бити делотворно да се спречи оно што надлежни намеравају да спрече, међународни консултант др Александар Васиљевић каже:
Мислим да би било боље да је тај закон смањио лимите које банке контролишу везано за спречавање прања новца, наводи он.
Како додаје, код нас се контролишу суме веће од 15.000 евра, а било би добро да је то мање, бар 10.000 евра.
Д. Вујошевић
