Будући да просечна месечна зарада представља слику свих исплаћених зарада у току једног месеца и израчунава се на основу износа свих обрачунатих зарада и укупног броја запослених, јасно је да се примања у Србији веома разликују. За многе је тај просечни износ недостижан, а за неке је то тек део месечних примања.
Више од просека у јулу су зарадили запослени у предузећима - 78.034 динара и они који раде у јавном сектору - 76.123 динара. Запослени ван јавног сектора зарадили су мање од просечног износа - 71.864 динара, а најмање су биле зараде предузетника и запослених код њих - 37.386 динара. Њихове плате су чак биле знатно мање и од износа медијалне зараде, коју зарађује око половине укупно запослених у Србији. У јулу је медијална зарада била 56.000 динара, тако да је просечна зарада предузетника и запослених код њих од ње била мања 18.614 динара.
Када се посматра просечна нето зарада у 19 делатности, за које РЗС објављује податке, у јулу је у седам била виша од републичког просека, а у 12 мања. Између највише и најниже јулске просечне зараде по делатностима разлика је велика и износи чак 137.097 динара, односно нешто мање од две просечне месечне плате. Када се просечне зараде посматрају кроз призму медијалне, у две делатности износ је био нижи.
У јулу је најмање новца било у ковертама запослених у две области, а ни у једној зарада није била нижа од 40.000 динара. Тог месеца најмање зараде исплаћене су у области остале личне услужне делатности - 40.258 динара, а потом у области припрема и послуживања хране и пића - 41.837 динара, те их дели 1.579 динара.
Просечна зарада у јулу је у три делатности прескочила износ од 100.000 динара. Највише су, у просеку, зарадили запослени у делатности информисања и комуникације – 182.130 динара, а потом у финансијским делатностима и делатности осигурања – 109.960 динара, те области рударства - 101.950 динара. Најмање јулске просечне зараде исплаћене су у делатности услуге смештаја и исхране – 45.033 динара, а ова делатност је и једина у којој су тог месеца просечне плате биле мање од 50.000 динара.
Просечна зарада виша од 100.000 динара у јулу је исплаћена у 15 области. Зараде у области рачунско програмирање, консултантске и с тим повезане делатности и даље су једине које премашују 200.000 динара, односно у ковертама је, у просеку, било 242.333 динара. Запослени у овој области су у јулу, у просеку, зарадили 58.724 динара више од оних који су на другом месту по висини зараде, у ваздушном саобраћају - 183.609 динара. Након њих следе зараде запослених у области научно истраживање и развој, који су у јулу, у просеку, зарадили 151.629 динара, те областима експлоатација сирове нафте и природног гаса - 144.199, управљачке делатности, саветовање у вези с управљањем 131.163 динара, производња кокса и деривата нафте - 128.536, док је просечна јулска плата у области финансијске услуге, осим осигурања и пензионих фондова била 120.451 динара.
Више од 100.000 динара, у просеку, у јулу су зарадили и запослени у области услужне делатности у рударству и геолошким истраживањима - 114.296 динара, производња дуванских производа - 113.660, производња основних фармацеутских производа и препарата - 113.327 динара, као и у области кинематографска и телевизијска продукција, снимање звучних записа и издавање музичких записа - 111.501 динар. У областима осигурање, реосигурање и пензијски фондови, осим обавезног социјалног осигурања, просечна јулска зарада била је 110.897 динара, телекомуникације - 106.642 динара, експлоатација руде метала 103.116 динара, а они који раде у области информационе услужне делатности у јулу су, у просеку, зарадили 102.385 динара.
Д. Млађеновић
